Привреда Шумадије бележи раст

Статистика каже да је први пут после 22 године привреда Шумадије, остварила суфицит у спољнотрговинској размени, пре свега захваљујући извозу Фијатовог аутомобила 500 Л. Поред Крагујевца, спољнотрговинску размену повећале су и општине Рача, Топола и Аранђеловац.

Прву годину од почетка производње новог модела аутомобила, италијански Фијат у Крагујевцу дочекује са близу три хиљаде запослених.

Недавно је уведена и трећа смена, док за крај овог месеца најављују серијску производњу продужене верзије фијата 500 Л.

За разлику од Фијата који је у крагујевачку фабрику инвестирао више од милијарду евра, приватни сектор био је обазрив. Неповољни услови пословања зауставили су веће инвестиције.

"Ми смо опрезни по питању нових инвестиција", каже Танасије Катанић, директор крагујевачке компаније Призма. "Велике инвестиције могу да доведу до великих проблема, задуживања, немогућности исплаћивања зарада радницима, тако да ми идемо корак по корак."

У Синдикатима упозоравају да се, без обзира на статистичке показатеље, положај запослених није битније променио.

"И даље имамо послодавце који не исплаћују ни минималну зараду, који не уплаћују порезе и доприносе за раднике, а имамо и раднике који раде и примају плате од којих не могу да живе", упозорава потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић.

У протеклих 12 месеци, захваљујући инвестицијама компаније Јура у Рачи, извозницима воћа у Аранђеловцу и Грахаутомативе у Баточини, посао је добило неколико хиљада радника.

"Број незапослених у Шумадијском округу, први пут је нешто нижи од 35 хиљада, па можемо говорити о успеху, јер је било много више слободних послова", објашњава Љиљана Петровић, директорка Филијале Националне службе за запошљавање у Крагујевцу.

Економисти, међутим упозоравају да будући привредни раст треба планирати више у производном, а мање у услужном сектору, и са већим бројем извозника.

Економиста Никола Макојевић препоручује креаторима економске политике да раст индустријске производње и извоз треба базирати на раду више предузећа а не само на једном, као што је то био случај у 2012.

Приватни сектор, у знатној мери и даље зависи од домаћег тржишта, док пословање малих и извозно оријентисаних фирми, зависи од ситуације на монетарном тржишту и стабилности домаће валуте.