Дијаспора оживела село

Иако је осамдесетих година прошлог века, из Раванице код Краљева, на рад у иностранству, претежно у Швајцарску, Аустрију и Немачку отишла готово половина мештана, то је једино село у краљевачком крају у ком се, у последњој деценији, бележи повећање броја становника.

Тренутно, ово село подно Гледичких планина и брда Самар броји око 850 мештана, међу којима је велики број младих. Средствима зарађеним у иностранству, створили су добре услове за живот.

Сиромаштво које се преносило с генерације на генерацију приморало је мештане Раванице, села удаљеног петнестак километара од Краљева ка Крагујевцу, да се отисну на рад у земље Западне Европе. Најмасовнији одласци забележени су од 1970. до 1980. године када је отишло 90 од укупно 170 породица, колико је тих година, било у селу.

Стицајем околности највише Раваничана нови посао нашло је у Швајцарској.

"Није било лако. Радило се често и по 16 часова дневно на два радна места, у две, често и три фирме. Вредни смо људи, брзо смо учили, овладавали разним занатима и пословима те се и пристојно зарађивало. Међутим, увек смо сањали своје село и знали смо да ћемо се једног дана вратити и зато смо штедели и зарађени новац улагали у своје село", каже Слободан Ћосовић, председник Месне заједнице у селу, који је пензију стекао у иностранству.

Он додаје да су градили нове конфорне куће, економске објекте, куповали замљу и пољопривредну механизацију и тиме препородили Раваницу.

"Последњих година вратило се двадесетак породица, а верујем да ће се повратак наставити, јер моји земљаци овде имају све услове за добар живот", каже Слободан.

И остали повратници, попут Милића Агатоновића, Живомира и Драгојина Коматовића кажу да је у Раваници најлепше, али да није било муке село, ни издалека не би било једно од најбогатијих и најлепших, не само у краљевачком крају, него на много ширем подручју.

У селу се с поносом говори о младим људима којих је све више. Нежење у четрдесетим годинама су права реткост. У Раваници се млади жене и удају и захваљујући томе оживела је сеоска четвороразредна школа, али и матична осмогодишња у суседној Годачици.

Учитељица Душица Панић с поносом каже да је у тим школама из Раванице више од 50 ученика, што је реткост за брдско-планинске крајеве као што је раванички.

Мештани су сложни у свакој акцији која је на добробит целог села. Средствима Скупштине града, али и сопственим, у износу од десетак хиљада евра и добровољним радом саграђен је Дом културе, који ће у овој години бити у потпуности завршен.

Поправљају се сеоски путеви, планира се изградња терена за мале спортове да се из Раванице више нико не одсели, јер, како кажу, млади су, ипак највеће богатство села.