Златна јесен

У Националном дому људи који су прошли много тога различитога у животу сада на једном месту размењују стечено богато искуство. Уз свакодневно дружење дани им брже и лепше пролазе.

Јосип Максимовић, који је последњих педесет година, живео у Аустралији решио је да овде проведе старост. Пропутовао је читав свет, али, како каже, Србија је лепа и не би је мењао ни за једну другу земљу.

Многи овде кажу да живе у најлепшим годинама, а кад је тако развијају се и посебна пријатељства. Косара Милачић има 83 године и уз шалу каже све јој је лепше и лакше.

"Био је један деда овде који је хтео неку млађу за дружење, али овде само тога нема. А и шта ће нама сад нека љубав, матори смо ми за то", каже Косара.

Драгица Воденика радни век је провела у Радио Београду. Кад је оболела да не би била на терету породици одлучила је да дође у Национални дом.

"Овде имам све. Да само код куће морала бих да идем на пијацу, да кувам и да спремам. Овако је много угодније. Моји ме редовно обилазе, а ја нисам никоме на терету", каже Драгица.

Смештај у геронтолошки дом многи избегавају, јер сматрају да ће променом амбијента морати под старе дане да мењају и своје навике.

Марија Матовић, управница Националног дома напомиње да породица сигурно више воли своје ближње, али запослени у домовима могу боље и стручније да збрину стара и болесна лица.

"Ми о нашим корисницима водимо рачуна 24 сата и овде имају све што им је потребно за квалитетан живот. Знају да нису на терету никоме и да је све њима подређено. Могу да се опусте и да уживају", каже Марија Матовић.

У Националном дому у Владимировцу сви се лепо друже и ако је неко и дошао уплашен да ће бити заборављен или остављен брзо се уверио да је своју породицу проширио новим члановима. Сви су уверени да су пронашли кућу у којој ће боравити до краја живота.