Чудесни свет Милана Туцовића

Људе, старе бродове, полице, сандуке, каменчиће, делове одбаченог сатног механизма, гнезда са птичјим јајима, пожутеле фоотграфије, као чудесну алхемију закључану у својим сликама, донео је Милан Туцовић у Суботицу, у Модерну галерији Ликовни сусрет, у Рајхловој палати.

Вероватно најчудеснија појава у српском фигуралном сликарству краја прошлог и овог века, Туцовић ствара паралелни свет минулих људи и предмета ослобођених терета функције - алхемичари, чаробњаци, мудраци, писци, обасјани су мистичном светлошћу или тамним тоновима фламанских мајстора.

Отварајући изложбу, ликовни критичар Ђорђе Кадијевић је нагласио да "код Туцовића имате објекте који подсећају на оно што се зове чиста предметност, а с друге стране површине тих објеката су осликане, што подсећа на традиционално, класично, штафелајско сликарство. И један и други елемент су компатибилни и стварају чудну ситуацију субординације".

Милан Туцовић није склон јавном полемисању о стварима које се тичу уметности, поготово не своје. Он сматра да ће човек ако жели и има циљ срачунат да споји традиционално и модерно - промашити:

"Човек треба да живи пуним плућима, носећи у себи све оно што је традицијско, што је, како би рекао Киш, горки талог нашег искуства, а с друге стране, отворених очију, да прихвата оно што се сваким даном продукује као нека савременост."

Један од најзаслужнијих што су се Суботичани сусрели са Туцовићевим стваралаштвом, историчар уметности Мома Павловић, истиче да Туцовића зна одавно и да је "одавно било потребно да се уметник појави у овом великом и изванредном простору".

Енигму чудесне атмосфере Туцовићевих слика Суботичани ће дуго памтити, наглашавајући да је "то најлепша изложба у Суботици последњих година". У сваком случају, имали част и привилегију да виде тајанствену и неухватљиву раскош једног великог уметника.