четвртак, 19.04.2012, 07:38 -> 08:20
Кад би небо било ведро
Поучени прошлогодишњим искуством, пољопривредници у ариљском крају све чешће одлучују да осигурају воћњаке. Они са мањим парцелама сматрају да им се то не исплати и уздају се у "ведро небо".
Штета од града, којим је прошле године било захваћено 70% ариљске општине, процењена је на десетак милиона евра.
Ове године, пољопривредници који имају веће воћњаке итекако размишљају о њиховом осигурању, па и набавци противградних мрежа, док се они са мањим парцелама још прерачунавају.
Ни готово уништени комшијски засади, Мирка Николића из Горобиља нису навели да размишља о осигурању засада малине на 20 ари које је град прошле године заобишао.
"Цена је никаква, слаба, ради тога нисам имао рачуна ни то да уплаћујем. Боље је ризиковати овако, него и то још да кикснем", објашњава Николић. "Уздам се у ведро небо."
И полисе осигурања и противградне мреже
Љубиша Милијановић из Ступчевића другачије размишља. Прошле године, град му је однео пола рода малине, чији принос, такође због цене, није осигурао, док му је штета за осигурани засад боровнице надокнађена.
"Штета је не обезбедити се, бар онолико колико уложите", каже Милијановић. "Тако у случају штете можете да наплатите, да не одете у губитак."
У осигуравајућим кућама, чији су проценитељи приноса на терену, кажу да је овог пролећа више великих произвођача заинтересовано за полисе чијих 40% трошкова преузима надлежно Министарство.
Најефикаснија заштита је противградна мрежа, кажу стручњаци у ариљском Иновационом центру. Такве мреже се, уз помоћ фондова Европске уније, постављају у 25 домаћинстава.
Пројекат "Малина преко граница" у Ариљу је, у оквиру својих делатности, предвидео постављање противградних мрежа на 5 хектара засада, и антифриз система, односно фолије, објашњава Радојко Луковић, директор Иновационог центра за пољопривреду, Ариље. Тиме се омогућава берба малина и кад пада киша а засаде штити од града.
Иако је улагање у мрежу велико, од 7.000 до 20.000 евра, зависно од воћне културе, ипак је исплатива на дуге стазе - тврди Томо Симовић из Грдовића.
"Улагање у мрежу је веће у старту, а дупло је јефтиније кад се сабере колико траје воћњак. Мрежа траје 15 до 20 година, а осигурање обнављате сваке године", објашњава Симовић који управо поставља противградне мреже.
И мрежа и осигурање, могућу штету своде на минимум. Само у ведро небо, воћари са великим засадима се не уздају.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар