Шта би Клаузевиц рекао о украјинском нападу на Курску област

Смели упад Украјине у руску област Курск довео је до велике промене у динамици сукоба између две земље. Офанзива се сада помераа и даље од Курска у Белгородску област, а тронедељна операција украјинских војних снага у Курској области наметнула је питање стварног циља дрске, очигледно добро осмишљене и зналачки вођене војне операције.

После изненађујућих слика брзог украјинског продора, заробљених руских регрута, освојених села и варошица Курске области и збуњујућих руских реакција у украјинској, западној, па и руској јавности појавио се својеврсни знак питања – шта заправо украјинско војно и државно вођство жели да постигне овом операцијом? У недостатку правих одговора и релевантних информација можда би било добро потражити одговоре у делима класика војне мисли и недавним историјским искуствима.

Корифеји савремене војне мисли би свакако  замерили војном руководству Украјине због офанзиве на руску пограничну област. Најпознатији пруски војни писац и по многима непревазиђени теоретичар рата Карл фон Клаузевиц је био присталица принципа отварања секундарних фронтова  или иницирања војних операција на новим фронтовима искључиво у посебним околностима.  

Ипак, он је то сматрао више изузетком него правилом и саветовао је  војним командантима да преусмеравају своје снаге с главних на споредне правце дејстава само у околностима у којима су сигурни да то неће довести до слабљења сопствених снага на главном правцу.

Клаузевиц: Ново ратиште, само ако је корисно

Тако би изгледао савет класика војне мисли за које је стратегија изнад свега представљала вештину постављања приоритета и деловања саобразно том уверењу. Само по себи то подразумева храброст, одлучност и самодисциплину доносиоца одлука. У конкретном случају не сме се жртвовати најважније због нечега што је мање важно.

Преведено на актуелну украјинску ситуацију то би значило да је за украјинску страну која се на главном правцу руских дејстава у Доњецкој области налази у озбиљној опасности приоритет био заустављање руске офанзиве, настојање да задржи сопствену територију и да покуша да у погодном моменту врати изгубљено.

У том погледу Курска област, очигледно слабо брањена с руске стране у почетној фази ове операције има посебан значај као тачка притиска на руски војни потенцијал.

Међутим, војне предности украјинске офанзиве у Курској области изгледају прилично скромно. По Клаузевицовим схватањима, нову операцију треба покренути или отворити ново ратиште само уколико то може бити корисно. Никако се то не би смело чинити само ако потенцијални резултати обећавају добитке које је једноставно лепо имати.

Утилитарни моменат планирања нове операције мора бити изнад уверења да нешто треба учинити. Свакако да је идеја заузимања дела руске државне територије привлачна украјинском војном вођству, али да ли се њеном реализацијом може постићи успех који би оправдао покретање операције?

По Клаузевицу, не би требало излагати своје снаге на главном фронту непотребним ризицима како би се постигао известан успех на секундарном, при чему главни ризик представља угрожавање постојећих ресурса на главном правцу јер само  „одлучујућа супериорност“ ресурса на  главном фронту може оправдати превлачење ресурса на споредни правац.

Сун Цу: Тежиште борби прилагоди ситуацији

У условима у којима је очито да украјинска страна нема одлучујућу војну предност у источним деловима Украјине  у светлу Клаузевицовим погледа на рат, јасно је да се званични Кијев  приближава неприхватљивом војном ризику у Курској области, а украјинско војно и државно вођство нечему што би он дефинисао као „стратегијска недисциплина“.

Директне војне операције се углавном односе на фронтални напад, док индиректне операције ударају превасходно на  бокове непријатеља са неког непредвиђеног правца. Чувени кинески војни писац Сун Цу саветује лукавом команданту да буде спреман да пребацује тежиште дејстава онако  како ситуација налаже. По њему, сасвим је легитимно да командант  индиректно нападне главним снагама у случају да директни напад посустане, и на тај начин претвори  главни правац у споредни.

По својој природи украјинска операција у Курској области  могла би да личи на индиректни напад макро размера који би био у складу с поставкама Сун Цуа посебно ако се узме у обзир ефекат изненађења који је ова операција изазвала. Попут Клаузевица и Сун Цу је непрестано бринуо о потенцијалним ризицима и реалним ресурсима – ако се располаже војним снагама  десет пута већим од непријатељских  он саветује опкољавање, а ако је снага пет пута већа саветује директан удар. Односно, како се однос снага смањује, смањује се и могућност офанзивнијег деловања.

Кинески стратег се више бавио максимама него анализом алтернативних праваца деловања у стилу Клаузевица. Имајући у виду његов нагласак на броју војника, тешко је замислити да би  он подржао  упад Украјине у Русију.

Од 2022. године украјинска војска је надмашила сва првобитна очекивањ, али то не би требало да прикрије чињеницу да је Украјина била и да ће остати слабији учесник у сукобу који се супротставља свом  гломазнијем суседу са значајнијим ресурсима. Слабија је по свим параметрима и једноставно се  мора понашати у складу са тим рекли би чувени војни мислиоци.

Том логиком, стратегијска логика подстиче Кијев да обустави операцију у  Курској области и консолидује оскудне  снаге и ресурсе за одбрану онога што је најважније.

Израелска лекција

Историја понекад нуди лекције из прошлости, а офанзива у правцу Курска подсећа на сличан храбар потез Израела у Јом Кипур рату 1973. у коме је  Израел  у почетку био у дефанзиви, након што  је претходно изненађен истовременом инвазијом и са севера и са југа. На најсветији јеврејски празник, сиријски тенкови су се спустили са Голанске висоравни, док је координисани напад Египћана на Синајску пустињу изненадио Израелце.

Арапи су у почетку значајно напредовали, а Израел никада у многобројним ратовима који су вођени против њега није био у већој опасности. После неколико дана ужасних губитака, Израел је почео да се стабилизује и зауставио почетни замах нападача. Ипак, изнад свега се желео преокрет и морало је да се учини нешто одважно.

Из тог разлога је осмишљена  операција преласка Суецког канала. Под јаком артиљеријском ватром, уз снажну ваздухопловну подршку, трупе генерала Аријела Шарона су прешле Суец и почеле да улазе на египатско тло. Израелци су приметили шупљину у египатском распореду  између египатске Друге и Треће армије и започели операцију изолације Треће армије.

Како је њихов план почео да се реализује, Египћани и међународна заједница су почели да паниче. Израелци су били у позицији да униште Трећу армију чим су пресекли њене линије снабдевања и приближили се граду Суец, са Каиром, на видику.

Аналогно томе, у Русији, ширење рата на Курска и Белгород сличи раним дејствима Израелаца. Слаб одговор Русије узнемирио је локално становништво, од којих је више од 100.000 сада расељено. Руси се у свом елементу боре дуж устаљених линија које су очврснуле у јужној и источној Украјини, али не врше динамичне промене на бојном пољу.

Показало се да је тешко борити се против  креативног приступа високо мотивисаних украјинских војника. Русија сада прегрупише трупе и обећава  да ће поништити срамотан успех украјинског упада у Курску област, али су Украјинци на много начина већ успели.

Москва је удаљена свега нешто више од 450 километара од ових линија фронта. Иако мало ко може да помисли да ће главни град Русије заиста бити угрожен, близина Москве фронту је ипак забрињавајућа. Можда би било довољно да се промени ток рата ако би се борба пренела дубоко у Русију, баш као што су то урадили Израелци прешавши Суец претећи срцу египатске војске и њених великих градова.

Израелска офанзива у Египту променила је ток рата. С обзиром да је Египат изненада запретио, две суперсиле— Совјети који су подржавали Египћане и Американце који су стајали иза Израелаца  су постале забринуте да ће бити увучене у сукоб. Потенцијално уништење египатске Треће армије и претња за град Суец учиниле су да Каиро  позиве на примирје претвори  у паничне захтеве за хитним постизањем мира.

Путинови ризици

Тешко је предвидети да ли би се то могло  поновити  у актуелном сукобу између Русије и Украјине, али Украјина је наговестила да би могла да покуша да задржи већи део територије коју је заузела и да преговара о њеном повлачењу у замену да Русија напусти украјинску територију коју је заузела.Украјина показује знаке консолидације својих добитака у околини Курска, и ако успе да руске задржи трупе, та стратегија би се могла показати плодоносном.

Руски председник Путин је у другачијем положају од Анвара Садата, тадашњег египатског лидера. Садат и сиријски лидер Хафез ал-Асад су покушавали  више од свега да врате арапски понос након њиховог понижавајућег пораза у Шестодневном рату 1967. Једном када је војни замах заустављен, и свакако када су се суочили са правом опасношћу од израелске контраофанзиве, договорени мир је имао смисла, али за  Путина би такав мир би значио потпуни крах.

Ако би га украјинска офанзива одвела  за преговарачки сто, то би разбило Путинов  ореол непобедивости. Зато се рат ултимативно мора наставити, а Руси су приморани да ангажују војнике из својих контигената од око 300.000 регрута.

Ипак, ни то није сјајна стратегија за руско вођство. Они нису професионални војници и обећано им је да неће бити послати у гротло украјинског сукоба. Сем тога, сећања на протесте мајки из доба ратова у Авганистану и Чеченији су и даље свежа и буде непријатне успомене и асоцијације.

Рат се често по својој природи своди на упорно мерење и анализирање потенцијалних  ризика. Ако Русија не може да заустави украјинско напредовање или да их потисне са територије коју тренутно држе, да ли би Путин испунио своју претњу да ће употребити тактичко нуклеарно оружје у случају директне угрожености руске државне територије како је уосталом и зацртано у руској нуклеарној доктрини?

Можда ће бити у искушењу да размисли о томе, иако би то сигурно угрозило за Русију егзистенцијално важно стратешко партнерство с Кином.

Фрустрација због руске немоћи немоћи на терену могла би да доведе до јачања напада на украјинску инфраструктуру, иако је украјински председник Зеленски рекао да је део разлога за покретање операције у Курској области  био везан за  стварање тампон зоне и смањење способности Русије да напада преко државне границе. Русија би можда у овим условима могла да тежи  завршетку своје садашње офанзиву на истоку Украјине пре него што прикупи јаке снаге довољне да изведу одлучујући контранапад на украјински истурени део.

Без обзира на исход, украјинска офанзива представља  храбар гамбит, за који нас историја учи  да може бити веома ефикасан у одређеним околностима. Улози за Кијев су свакако велики, али је и Кремљ стављен пред озбиљне дилеме.