Како ми је 500 евра донело 500 дилема

Била сам у аутобусу градског превоза на путу ка послу и гледала час кроз прозор час у телефон, да прочитам вести. У аутобусу не тако велика гужва, па сам имала леп поглед и шири опсег околине. Још је била ноћ, само што се није разданило.

Не задуго, после две станице, из аутобуса угледах љубичасту новчаницу на путу. Погедала сам пажљиво и уочих да је реч о 500 евра. Аутобус је у том тренутку споро ишао, па сам упорно гледала у новчаницу. И прво што ми је пало на памет је питање да ли је новчаница лажна или је у питању скривена камера или сам пак "срећни" проналазач новчанице за дечју игру.

Међутим, учинило ми се с те раздаљине да новчаница није глатка, па самим тим и да није фалсификат, јер оригиналне новчанице су храпавије. То је само прва лична, лаичка експертиза. 

Сетила сам се вести која је одјекнула пре две-три године о лажним новчаницама од 500 евра које су збуниле и апарат. Копије је било тешко открити под УВ лампом апарата за проверу, чак могу да збуне сензоре у софтверима машина.

Упалили су се и моји сензори како да дођем до ових 500 евра. Нисам могла да зауставим аутобус, нисам могла да зауставим саобраћај, у питању је прометна улица.

Баш би било добро да као јунак у Кустуричиним филмовима померим паре и телепортујем их у аутобус. Али, ништа од тога!

Када сам дошла на посао и јутарњој смени испричала причу о 500 евра на путу под точковима аутомобила, сви су се смејали и делили закаснеле савете: могла сам да узмем чекић и разбијем стакло на прозору, могла сам да кажем возачу да ми није добро и одмах изађем...

А тек шта бих све могла да урадим с тих 500 евра, па то је више од минималца који ће следеће године бити око 400 евра, мало ли је. И онда ми је било криво што сам стајала као укопана у аутобусу и ништа нисам предузела.

Знам да се у Србији појављују фалсификоване новчанице, и динари, еври, као и амерички долари. И да сам некако природно или натприродно успела да је узмем морала бих да проверавам њену вредност. 

Добро знам да грађани не могу лично да провере исправност новчанице у Народној банци Србије, али имају могућност да оду до најближе полицијске станице и да предају новчаницу службенику да би се новчаница доставила централној банци на експертизу.

Близу је била полицијска станица, све се уклапало, али да ли би поверовали у причу одакле ми паре и да је реч о ванредном приходу на друму, који би био неочекивана ставка у мом буџету. Али као и у сваком буџету, свака ставка мора да се "скенира".

Друга могућност је да се спорна новчаница однесе у пословну банку и преда службенику банке. Преслишавам се у себи: приликом провере новчаница важно је видети квалитет хартије, да ли новчаница има нит, обратити пажњу на квалитет холограма, као и на водени жиг.

Распреда се и нит моје приче. Осетила сам комешање у стомаку. Самој себи одржала сам кратак курс о лажним новчаницама, али нећу никад сазнати – да ли је то била лажна или права новчаница.

После смене, значи након пуних осам сати, пешке сам прошла тај део пута не бих ли пронашла оно што тражим. Било би баш идеално да нађем, али како то бива, није се десило. Пут је био без "љубичасте". Колега ми је дао савет да закључим да је та новчаница од 500 евра лажна и да ставим рампу на свако даље промишљање.

Ипак, шта ако је била права!