Сви упути воде код неуропсихијатра; дијагноза – удовица, има стан

Пре десет година због запушености од 100 одсто оперисала је каротиду. Убрзо и другу, а потом је уследила и операција на срцу – троструки бајпас.

Због неколико изненадних несвестица и пада решила је да затражи упут за контролу крвих судова главе. Преглед је заказан за шест месеци у другом Дому здравља на истој општини на којој живи, јер је таква подела посла. Немају сви домови здравља све специјалисте.

На преглед долази раније да пронађе ординацију. У опустелом Дому здравља једино се испред врата на којима је писало неуропсихијатар тискала група њених вршњака – пензионера.

Упитала је да ли знају где је неуролог, на шта је добила одговор: "Овде". Како када пише неуропсихијатар, упитала је изненађено. Уследио је одговор: "Па то вам је исто!"

Па није, помислила је, али је оћутала, а онда је иза врата провирила медицинска сестра.

"Аууу докторе, данас их има пуно". Мушки глас из дубине просторије одговорио је: "Не брините, сада ћемо ми то брзо".

"Добар дан, имам заказано код...", обратила се сестри и пре него што је стигла да заврши реченицу стигао је одговор: "Дајте књижицу, седите, бићете прозвани".

И стигла је на ред брзо, после четрдесетак минута.

Свакоме треба неуропсихијатар

"Где се лечите? Које симптоме имате", упитао ју је доктор.

Покушала је да му објасни да јој треба неуролог и упут за снимање крвних судова главе због несвестица.

"Свакоме треба неуропсихијатар, а ја не могу да вам дам упут – то се ради приватно", одговорио је доктор.

Сетила се да су је деца убеђивала да иде код приватника да уради колор доплер крвних судова врата и главе, али да је одбила. Током пандемије је морала више пута да иде приватно на редовне прегледе као кардиолошки пацијент, сада није хтела.

"Извините, али бих у некој установи, преко књижице, ја сам пензионер", изустила је.

Упитао ју је да ли има негде везу, па да јој дâ упут за ту установу. Одговорила је одрично.

Куц, куц по компјутеру... "Ево, могу да ти закажем за сутра у Параћину", смешка се доктор.

Рекла је да са 75 година не може сутра у Параћин.

"Онда не могу ништа да учиним за тебе", рекао је доктор.

"Удовица, живи одвојено од деце, има стан"

Имате ли стан? Са ким живите? Обична или инвалидска пензија – збуњено је одговарала на питања која су уследила, док је доктор куцао на компјутерској тастатури.

"Ево, могу да ти дам упут да пробаш у ‘Драгише Мишовића’, то ти је на Дедињу знаш?", рече доктор.

"Снаћи ћу се", љубазно је одговорила, иако је рођена у Београду, додуше не на Дедињу, и захвалила.

Изненађењима нема краја – таман када је устајала са столице, без прегледа али коначно са упутом за неуролога, лекар је саопштио:

"Имам један лек за тебе, за памћење, да ти напишем."

Наравно, лек се плаћа.

Ужурбано је рекла "довиђења" и кренула према вратима, а иза њених леђа сестра се продрала: "Партиципација!"

У ходнику је погледала извештај лекара: "...Удовица, живи сама одвојено од деце... Има стан... Вербални контакт се лако успоставља... Понашање благо нервозно. Терапија: Неурозан."

У међувремену отишла је и на преглед у КБЦ "Др Драгиша Мишовић", овога пута ју је примио неуролог, прегледао и упутио да приватно сними каротиде.

"Ми немамо", рекао је.

На крају је морала да послуша децу, отишла је приватно да уради колор доплер крвних судова врата и главе. Купила је и неурозан.