Бојан Лековић о Chat GPT-у: Сви смо ми Аладин, хватајмо корак са духом из лампе

Прогрес који смо као врста остварили кроз историју јесте пре свега технолошки. У корену сваке нове технологије је наша способност да појаве опишемо на неки начин. А онда би се десио напор да на њих утичемо тако што бисмо, на основу тих описа, изградили алате и оруђа. Најпосле, сваки изазов би постао инжењерски – смислена употреба тих алата и оруђа.

У прерачунарском добу, од пирамида до шездесетих година прошлог века, инжењерске проблеме човечанство је решавало математиком. Али, математика има два значајна практична и тиме фундаментална проблема: да се лако разуме како се практичан проблем преводи на језик математике (како се неки проблем математички моделује) и да се он лако и брзо реши математички (ручно).

Највећи проблем је био у томе што обичан човек, који је био у свакодневном додиру са проблемима, није био математичар, нити је лако могао да дође до математичара. Ни за моделовање ни за решавање. Математичари су одувек били ретки. Исак Њутн је симбол те реткости.

Други проблем од поменута два решен је стварањем рачунара, уз помоћ којих су решавани широко примењиви модели који су захтевали рачунање и обраду.

Но, и даље нам је остала потреба да "математичар", боље речено програмер, проблем моделује и испрограмира – дакле, народним језиком, претвори исказане потребе у низ кодификованих инструкција за рачунање.

Сáмо рачунање тада ради рачунар. И то је наш огроман напредак у односу на раније, прерачунарско доба, када се рачунало ручно и споро. Рачунарска револуција је довела до огромног прогреса који је, заузврат, креирао још већу потребу за даљим напретком: моделовањем, рачунањем.

Програмера никада довољно

Због тога, као ни математичара некада, ни програмера никад довољно. Поврх тога, као што је рачунање некад било напорно и споро, сада је програмирање напорно и споро.

Средство којим се програмеру објашњава шта треба да моделује јесте говорни језик. Програмер затим то даље објашњава рачунару коришћењем програмског језика. Програмер је суштински преводилац између два света, а у оба света се користи неки језик (нпр. енглески, јава).

Систем који омогућава рачунару да директно "разуме" обичног човека, непрограмера, подсећа на интелигентан систем и он се зове AI (вештачка интелигенција). Прве идеје за то смо видели у филмовима Одисеја у свемиру и Звезданим стазама [Star Trek] (човек прича са рачунаром).

Вештачка интелигенција (AI) је, по мом мишљењу, суштински почела открићем математичког моделовања говорног језика. Да, језика. Колико нам је само требало да оно што сви знамо – да причамо – математички моделујемо.

Усуђујем се да кажем да су сви остали облици AI (мимиковање лица, наших покрета за аватаре, разни класификатори слика и текстова…) по изазову далеко једноставнији.

Превођење језика у бројке

Моделовање језика значи превести значење оног што се прича у бројчане вредности (или низове) које коренспондирају тим значењима.

Тако преведено значење се онда може упарити са било којим познатим алгоритмима за решавање неког конкретног проблема, као на пример филтер за обраду слике или некакво уређивање бројки или текста.

Ово ће имати за последицу значајно убрзавање аутоматизације јер је решен "проблем" програмера као преводиоца. Да се подсетимо, програмирање је напорно и споро.

Зашто смо тек сада успели? Моделовање језика који је јако комплексан (само од 100.000 фреквентних речи у енглеском могуће је направити 10^50 реченица дужине 10 речи) захтева огроман рачунарски капацитет да би се свакој могућој реченици доделило некакво бројчано значење. Овај рачунарски капацитет је свет тек недавно добио.

Улазимо у ново доба у коме ће, због моделовања говорног језика, брзина писања софтвера бити 1.000, можда 10.000 пута већа него данас. Скоро сваки систем ће имати говорни интерфејс и извршаваће директно говорне или писане захтеве обичних људи. Претвориће рачунар у саговорника као у Одисеји, Стар треку или Аладину (лампа уместо рачунара).

Такмичење идеја

Почеће да се такмиче саме идеје свих нас, а не способности програмера да се идеје спроведу, јер ћe скоро свака идеја бити спроводива. Биће довољно да је само испричамо AI саговорнику – нашем "духу из лампе".

Да ли ће нестати потреба за програмерима? Не. Они ће и даље решавати заиста интересантне проблеме – креирати нове технологије, моделе, алгоритме, оптимизације, повезивати различите системе (интеграција у најширем смислу). Биће и даље јако вредан део нашег, технолошки још напреднијег, друштва.

Сваки напредак подразумева промене, а оне су пропраћене страхом. Страхом од непознатог, од губитка – губитка приватности или посла на пример. Али, прогрес суштински значи креирање више слободе и могућности за свакога. Сведоци смо највећих промена у историји човечанства као последице открића вештачке интелигенције (односно моделовања људског језика) и оне ће креирати нове индустрије.

Време је да ухватимо прикључак тако што ћемо се, свако од нас, поиграти Chat GPT-јем као саговорником и размислити које нове прилике доноси ова револуција и која би могла да буде наша, нова улога у томе.