Чији је ничији ходник?

Не могу да се отргнем утиску да је годинама прво што угледам у ходнику када отворим врата од стана - смеће. Некад су то папирићи од бомбона или чоколадица, кесице од грицкалица, буде и искоришћених папирних марамица, а готово свакодневно се могу наћи пикавци од цигарета.

Управо због тога су метла и лопатица увек у приправности. Чистим ја испред свог стана, чисте и комшије са спрата испред њихових врата, два пута недељно долази и жена која је задужена за одржавање хигијене у згради и она чисти туђе смеће. Сви коментаришемо и негодујемо, али смећа и даље има.

Питање које се намеће је коме пада на памет да ђубре баца по ходнику зграде?

Деци? Па зар не би требало од малена да се учимо лепом понашању? А лепо понашање подразумева и то да се смеће не баца било где, већ у канту за отпатке или контејнер.

Станарима зграде? Али, зар они не пролазе истим тим ходником? Како је могуће да им не смета да иду поред или кроз смеће?

Гостима станара зграде? У реду, они дођу и оду, али ни ту нема логичног објашњења зашто би своје смеће бацали по туђој згради.  

Кап која је прелила чашу је тренутак када сам код степеница затекла искоришћене - шприц и иглу.

Можда је то неком нормално, али мени лично није. Tуда пролазе и моја, али и комшијска деца. На памет ми је прошло хиљаду мисли, чије је то, шта ако неко узме да се игра, шта ако се убоде, а ако је игла заражена...

Питали смо да поставимо камере на сваком спрату како бисмо открили ко баца ђубре по ходнику. Објашњење је било да не може, јер би то без неке, не знам тачно какве одлуке, било недозвољено снимање лица...

Неколико пута смо на огласну таблу качили молбу да се смеће не баца по ходнику. Џабе!

И управник зграде је, такође, окачио део из закона којим се регулише колективно становање. Папир и даље стоји залепљен, али изгледа само да би се поред њега пролазило.

И није смеће једини проблем у ходнику зграде. Ту су графити, натписи, па чак и уништавање инвентара, као што је, рецимо, каналица кроз коју пролазе каблови.

Не могу да се не запитам коме то смета? Ко је и зашто морао да је ишчупа из зида?

Зашто се о ходнику у кући или стану води брига, а о заједничком ходнику зграде не? Зашто је тај ходник - ничији, кад је, заправо, свачији, јер су сви станари зграде власници и заједничких просторија, а не само своје стамбене јединице.

Исто је и са кровом зграде, лифтом, интерфоном или подрумом.

Станаре на нижим спратовима најчешће не занима да ли постоји проблем на крову. Као да не може да се деси да због неодржавања крова и до њих процури вода након обилније кише. Њима, такође, изгледа ни исправан интерфон не треба, јер им, побогу, није проблем да изађу и отворе врата. О лифту да и не говоримо, па они могу степеницама до стана...

Да се разумемо, живим на првом спрату и мислим да све од наведеног треба да функционише, чак и тај исти лифт који заиста немам потребе да користим.

Комшије са виших спратова, баш и не маре за подрум. Јер они су високо, њима не смета ако ту има било каквог проблема...

Чишћење снега, лишћа, грања, смећа испред зграде је тек посебна прича. Па то није двориште куће о којем власник треба да брине. Овде ће се снег сам отопити, лишће и смеће ће ветар однети или ће неко већ шутнути са стране...

Не кажем, сигурно да има и зграда које се лепо одржавају и у којима су комшије сложне, али лични утисак је да је много више оних у којима је ситуација као у мојој. Нажалост!

Док се нешто не промени, метла и лопатица ће стајати поред врата, а сваком изласку из стана претходиће чишћење туђег смећа из „ничијег" ходника. Ваљда тако мора!