Украјинци ће брати ноги на плечи, а ми – потпрашити пете

РАЗУМЕВАЊЕ. „Мени није потребан превод када господин Александар говори на српском, за мене је то изузетно важно, зато што је то још једна потврда колико су блиски наши народи.”

Ово је део обраћања сада бившег председника Украјине Петра Порошенка на конференцији за новинаре у Београду 2018. године с нашим председником Александром Вучићем.

Питање је да ли је стварно разумео и без преводиоца?

Зато да кажем нешто више о ономе што спаја српски и украјински, а повезује их пре свега Ајдачић.

АЈДАЧИЋ. Лингвиста Дејан Ајдачић живи у Кијеву од 2003. године, где ради на катедри за словенску филологију Института филологије Кијевског националног универзитета „Тарас Шевченко” као лектор из Србије.

Као доцент (до 2013) и професор (од 2013) предаје српски језик и књижевност и низ славистичких предмета на кијевском универзитету.

Године 2015. издаје уџбеник „Поредбена српско-украјинска фразеологија” за студенте прве године постдипломских студија.

ФРАЗЕОЛОГИЗМИ. Већ у уводу уџбеника се каже да се „први пут у филологији осветљавају међусобни односи између фразеолошких система ових словенских језика”.

Навођени су и украјински и српски фразеологизми, најчешће уз међусобно поређење. Тако се пускати коріння на српски може превести као пустити корен (=трајно се настанити негде, усталити се) или укоренити.

Бежати се на украјинском каже брати ноги на плечи/в руки (=узети ноге на плећа/у руке), а на српском слично – потпрашити пете.

У украјинском се јавља стални епитет смертний час што је и код нас смртни час, а у уметничким текстовима можемо употребити и идиом снашла га је смрт.

Да се не сме губити из вида стилска страна показује пример Відійшов на вічний сон, који бисмо превели са Отишао на вечни санак.

За синтагму на украјинском вірний меч преводилац нам није потребан, то је и код нас верни мач/оружје, у старијој српској књижевности већ смо имали „верно средство/стрелу”...

Другачији је случај у примеру Божий гнів спаде на мене! Реченицу ћемо буквално превести Гнев Божји ће се сручити на мене! или је стилски уобличити – Дабогда ме гром погодио!

Цар у плач на украјинском, можемо оставити: Цар (бризнуо, ударио) у плач или променити још ближе духу српског језика – Цар заплакао...

РЕЧЕНИЧНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ. Склопови у украјинском веома наликују свакодневној стандардној српској реченици. Овај пример то доказује (у заградама је превод на српски):

Але (Али), бувало (бивало је, дешавало се), з покійним Юзьком Ставицьким (да он и покојни Јуско Ставицки) підуть отак (пођу, крену) під вечір (предвече) здовж річкою (дуж реке).

Још један:

Коли, було, (Кад је) покійна ненька (покојна мама) їх поставить (њих поставила) на круглому столі (на округли сто).

***

Да сведемо. Украјински је словенски језик, близак нашем и по лексичком фонду и по граматици. Сви га помало разумемо као што и бивши председник Украјине донекле разуме српски. Што не гарантује да ће разумети Србе.