Четници и партизани у речничком рату

РЕЧНИК КОЈИ НИЈЕ БИО НА ЛИНИЈИ. „Речник савременог српскохрватског књижевног језика с језичким саветником”, аутора проф. Милоша Московљевића, продат је у само тридесетак примерака.

Недуго пошто је објављен (1966. године у издању Нолита и Техничке књиге), Речник је забрањен и уништен.

Зашто?

Тада познати политичар и уредник Политике Мирко Тепавац обавештен је да у књизи „има сумњивих речи”, након чега је одлучио да се обрачуна са аутором.

У прогон су се укључили и други политичари и политичке институције. Лову на вештице се придружио и писац Александар Вучо.

Познати писац је изнео мишљење да „не треба бити лингвиста, ни филолог, ни лексикограф” да би се пронашла „црна нит шовинистичког менталитета”.

ШТА ЈЕ БИЛО СПОРНО? Недуго по објављивању Речника, у Политици је објављен чланак Мирка Тепавца.

„Читалац који је макар и површно прелистао Речник нашао је, благо речено, чудна значења за иначе добро познате речи и појмове”, писао је Тепавац.

Засметала му је одредница четник: „добровољац у саставу нередовних оружаних чета које су се бориле: а) пре балканских ратова за ослобођење од Турака; синоним комита; б) за време II светског рата против партизана”.

Затим четништво: „комитски покрет за ослобођење од Турака”.

Тепавац је даље у чланку упитао да ли је могуће да Московљевић не зна и за друга значења одредница четник и четништво.

А усташа је, како стоји у Речнику, „хрватски фашистички побуњеник за време II светског рата”! Испада да је усташа фашиста, а четник није!!!

А шта је с партизанима?

Партизан је, према Речнику, „учесник партизанске борбе, односно човек који се пристрасно руководи интересима своје политичке партије”, док је партизанство – партизанска борба, али и „пристрасност према својој партији”.

Само то, ни речи о НОБ-у, НОР-у, СУБНОР-у, ЗАВНОБиХ-у, Партизанској споменици...

Многима је засметало што се у језичком саветнику (додатку уз Речник) могу наћи Срби, али не и Хрвати. То је 24 године касније објаснила ауторова ћерка Олга Московљевић:

„Множина од Србин није Србини већ Срби, и као неправилна множина овај пример ушао је у Речник. Нису унета имена народа који имају правилну множину: Хрват-Хрвати, Француз-Французи...”

За гласовир у Речнику стоји да је „рђаво похрваћена немачка реч клавир, коју је боље оставити непромењену”.

Властима је засметало што уз одредницу Илиндан није споменуо Илиндански устанак, а обзнану није допунио Обзнаном Краљевине СХС из 1920, којом се забрањује рад КПЈ.

Московљевић је указивао да речник није исто што и енциклопедија, али узалуд, нико није хтео да га слуша.

КАД НАРОДНА ВЛАСТ СУДИ. Одлуком Окружног суда у Београду (1966), забрањено је растурање Речника, а одштампани примерци морали су да буду уништени.

Професор Московљевић није добио решење о забрани, о свему је сазнао из штампе.

Умро је две године касније.

ДРУГО ИЗДАЊЕ. Поновљено издање штампала је издавачка кућа „Аполон” 1990. године захваљујући Олги Московљевић, која је крила један примерак Речника из '66.

Уследило је и треће издање, које потписује „Гутенбергова галаксија” 2001...

И ова забрана имала је век трајања. Московљевићев речник није ремек-дело српске лексикографије, али никако није смео бити жртва најоштријег облика цензуре.

***

Литература:

1. Речник савременог српскохрватског књижевног језика с језичким саветником, Др Милош С. Московљевић, Напомена уз друго издање (Др Иван Шијаковић), Аполон, Београд, 1990.

2. Речници на ломачи, Политика, 2020.

3. Судбина једног речника, Политика, 2008.