Зашто волим снег

И као и у свакој другој дискусији, многи су залутали и ову, наизглед безазлену тему, претворили у бојно поље и полигон за вређање оних који не мисле исто. У мору лепих, романтичних, веселих, циничних и понекад бесних коментара прочитах један који ме је прво наљутио, а онда и забринуо и поразио.

Написа, дакле, једна љута противница зиме да се снегу радују само деца млађа од 12 година и психопате!!! Хм... прочитах два-три пута помисливши да ми се можда, као психопати, привиђа овај "закључак".

Пише, стварно пише баш то!!!

Пошто сам давно напунила 12 годима, а снегу се радујем, дефинитивно спадам у ову другу групу... Нема ту шта да се дода!

Радовање једној природној појави, снегу који на овој тачки наше планете пада у јануару (кад му је итекако време) заиста би се могло оценити као, у најмању руку, чудно понашање. Kао одраз поштовања поремећених вредности и чудних животних ставова.

Да, заиста сам потенцијално опасна по околину јер, никад се не зна шта ми може пасти на памет док се смешим пахуљама које ми се лепе по лицу. Kо зна шта ми се мота по глави док међу длановима правим грудву и уживам слушајући како ми снег шкрипи под ногама?!

Шалу на страну! Знам да се не треба много обазирати на "мудрости" са друштвених мрежа, али ово, по мом мишљењу, није тек обична увреда на рачун неистомишљеника. Много тога сам "прочитала" у овој чудној реченици.

Прво, безобзирност и потпуно непоштовање било каквих правила пристојне комуникације! То је међутим, постало толико нормално и редовно да они који још увек воде рачуна о тим "ситницама" заиста делују као чудаци... да не кажем психопате!

"Прочитала" сам и оно што би благо могло да се назове нетолеранција! То је онај, толико опасан, порив да вашу "истину" представите као једну, једину и недодирљиву! И, наравно, да све који се с њом не слажу назовете... психопатама!

Треће, и најболније сазнање, било је то што сам још једном добила потврду да постоје људи који су потпуно несвесни тренутка и невоље са којом смо као човечанство суочени!

Због свог комфора, због промрзлих прстију и мокрих ногу, "страшног" јутарњег чишћења снега са аутомобила и неколико дана "у минису", "зимомрсци" заборављају да је снег природна, појава, итекако потребна у нормалном животном циклусу ове наше лепе планете.

Заборављају да ће, баш захваљујући снегу, бити довољно воде, енергије, струје, свега оног без чега би им живот био врло компликован... да не кажем психотичан!

Не пада снег зато да би њима загорчао живот већ зато што је нормално да пада у ово доба године. Пада зато што је, јесенас засејаној пшеници, потребна заштита како не би смрзла.

Пада зато што је природи потребан предах, тај тренутак хибернације у којем скупља снагу за ново буђење, ново пролеће, нови циклус!

Пада зато што реке и поља вапе за водом, зато што планински потоци однекуд морају да црпе своју снагу.

Пада зато што пролеће мора да се зелени, зато што на лето мора да сија сунце и зато што јесен мора да блиста у богатству, у плодовима које ће нам донети баш овај, "проклети" снег!!!

Ако је све ово што сам написала доказ да сам психопата, нека буде тако!!!

Само нека пада!!! Радујем се свакој новој пахуљи, лудо и заљубљено! И молим природу да нам опрости себичлук и све оно што јој, овако несвесни и самодовољни, радимо!