„МЕКА МОЋ” РУСИЈЕ: Да ли су нас окупирали или смо им тражили да дођу

ШТА ЗНАЧИ НА РУСКОМ? Руски је, као словенски језик, близак српском, али приликом превођења замке вребају. Многе речи у руском су по облику налик нашим, али не значе исто.

Ако би неки Рус прочитао мој наслов „Тражили смо свог ђавола, нашли код Хрвата врага”, могао би помислити: „Када ће се Срби и Хрвати смирити, докле ће ратовати?!?”

Ми и Хрвати и даље нисмо у богзна каквим односима, али бар не пуцамо једни на друге. За неспоразум је крива именица враг, која у руском значи непријатељ.

А прошли пут сам писао и о калковима, то јест о домаћим речима насталим по угледу на речи из других језика. На први поглед у тај корпус би могао и телохранитељ.

А шта значи телохранитељ? Неки малишан би могао помислити да ће кад порасте морати само да зине, а задатак телохранитеља ће бити да му убацује храну у уста и тако га тови.

Али није баш тако! Телохранитељ је русизам, тачније руски калк, настао превођењем француског garde du corps. Хранити на руском значи чувати, отуда неспоразум, а пошто нисмо створили наш калк (нпр. телобранитељ), служимо се руским.

Верујем да има оних који се сећају наслова од пре десетак година „Путин Николићу: Љубим ваш народ”. После су Срби намештали образе, а Српкиње у нади испућиле усне, али ћорак!

Наде им је распршио читалац једног портала: „Мало сте се занели... На руском језику любить значи волети, а наша реч љубити се сасвим другачије каже на руском.” Опет ништа од Руса.

РУСКЕ ШКОЛЕ. У првој половини 18. века, на позив српског митрополита, долази руски учитељ Максим Суворов и у Сремским Карловцима отвара школу где се учи на руском.

А како је данас с руским у српским школама? Ученици који тумаче шта је курица а шта спичка после зараде укор.

Лексема курица јесте забележена у Речнику САНУ и значи „млада кокош”, али у том значењу већ је помало заборављена.

Спичка је шибица, нема је у нашим речницима.

А на часу, наставник се хвата за главу: укорени русисти не знају баш много, на пример да берег није брег већ обала, да је правда истина, живот је трбух, цвет је боја, а исскуство није искуство него уметност...

ЈЕЗИК ЦРКВЕ. Наша црква, а и школа која је некад била под окриљем цркве, преводила је многе лексеме из области православља с руског на српски.

Али руско поломничество у српском није опстало, већ смо задржали синтагму поклоничко путовање, односно турцизам хаџилук.

Ни лексеме прошение, записка, приложить више не користимо, већ домаће еквиваленте писмена молба, цедуља, ставити.

Из руског смо узели и обитель у значењу манастир, што је забележено и у Речнику Матице српске, али лексема обитељ се у овом значењу више не употребљава.

И у цркви је мало оних који ће уместо лексеме икона употребити образ или који ће за црквену продавницу рећи да је лавка.

Ове лексеме из руског, односно поједина значења неких од ових речи код нас су застарела и њихово оживљавање у савременом српском језику није могуће.

ЦРВЕНИ ОКТОБАР. Сада давне 2001. године Политика је објавила чланак „Човек звани Рем” о давању имена у СССР-у после Октобарске револуције.

Тако Рем значи „револуционари Енгелс и Маркс”, а Влаиљ се састоји од првих слогова имена и презимена „(Вла)димир (Иљ)ич”, док је Роблен скраћено од „родио се да буде лењиновац”.

Ипак, најзагонетније је име Лориекс, што је скраћеница од „Лењин, Октобарска револуција, индустријализација, електрификација, колективизација, социјализам”. Можда се још нешто могло додати...

Проф. Рада Стијовић је и међу нашим именима даваним после II светског рата нашла Молотова, Тимошенка, Стаљина, Лењина, али и Марклена, где се крију „Маркс и Лењин”.

А онда су се, 1948. године, посвађали Тито и Стаљин, што је утицало и на српски односно југословенски именослов: ослободили смо се језичких егзибиција, вратили се традиционалним именима, остала нам је тек понека Каћуша.

РУСИ(ЗМИ) НА БАЛКАНУ. Проф. Иван Клајн је, на основу истраживања лексикографа и етимолога, објавио списак неких од русизама у српском:

Чудовиште, двојник, дворац, гадост, градоначелник, личност, наклоност, наука, одсуство, палуба, присмотра, пуковник, опасан, отмен, горд, искрен, излишан, савест, случај, избећи, нагрдити, проверити, руководити, указати...