Шта ако вам лекар препише читање десет страна на дан

Брзина читања има разних, као и књига. Узмимо неки просек. Можда је у другим срединама друкчије, код нас би десет страна на дан био више него добар почетак. Десет страна се прочита за петнаестак минута и обично је најбоље кренути с таквом терапијом увече пред спавање.

Али, обратите пажњу – као и свака терапија ни ова не сме да се узима нередовно – дакле, свако вече пред спавање по десет страна за угоднији сан. Верујте, боље је од валеријане, па и од лека за спавање.

Идемо на корак два: читати по десет страна обимне књиге може да деморалише. Зато, ево предлога – четири класичне српске и једна руска књига које се могу прочитати за око недељу дана – овом почетничком брзином од десет страна на дан.

Растко Петровић: Људи говоре. Готово да нема штива које би се могло боље препоручити за вечерње смирење и увод у пријатан сан. Лирска проза о људима и њиховим наравима. Дошљак долази до необичног острва на којем станује племић и рибарског насеља које се свило на копну. Мало тога се дешава, нема крви и убистава, али што људи лепо и смирујуће говоре – прави и сасвим природни лек против несанице.

Обим: шест читалачких вечери, дакле од петка до суботе.

Па у недељу нова књига. Андрић: Проклета авлија. Ово је озбиљније драмско штиво, које води у даљу историју, али је занимљиво попут неког кримића. Жалосни младић допао турске апсане само зато што је проглашен опасним, јер се поистовећивао са Џем султаном, некадашњим претендентом на турски трон. Џем султана давно нема, али младић је опасан јер и актуелна турска ситуација у тренутку причања личи на ону стару, па га је зато боље држати у затвору, где бар добија прилику да исприча своју причу.

Број читалачких дана: седам.

Трећа читалачка недеља. Милош Црњански: Љубав у Тоскани. У основи путопис, али и приказ нарави људи у Тоскани. Нигде тако лепо није описан хлад, мемла и злато тосканских фрески, као и разлика у природи људи од града до града у Тоскани, као у овом кратком и лирском делу идеалном за читање пред спавање.

Број читалачких дана: осам.

Сада идемо на нешто модерније. Светлана Велмар Јанковић написала је књигу Дорћол да би прославила крај у којем је садржан највећи седимент београдске историје. Свака важнија улица носи име једног јунака који је као фантазма прошлости посећује у данашње време и прича своју причу која је заслужна за то што се баш та улица зове његовим именом. Јунаци језде на измаштаним атовима, носе капе "невидимке", појављују се и нестају као у некој урбаној бајци. Пријатан сан након само десет страна – загарантован.

Број читалачких дана: десет.

И на крају, нешто из руске књижевности. Степа Антона Павловича Чехова, класично је штиво које у себи меша описе дивних степа централне Азије и њених људи. Спор темпо казивања, описи готово опипљиви, ништа се посебно не дешава, али караван наставља да путује. Боље од бројања оваца до сто и назад!

Број читалачких дана: девет.

Да саберемо на крају. Четрдесет дана читања. Почнете првог у једном месецу, десетог у наредном сте постали богатији са само десет страна пред спавање, а о квалитету сна да се и не говори.

Ипак, немојте заборавити да је ово терапија. Као и са другим лековима, немојте узимати дуплу дозу, то јест двадесет страна читања, ако сте прескочили неко вече. Немојте нередовно узимати терапију, па четрдесет дана претворити у сто четрдесет. Немојте мењати лекове. Држите се ових пет књига, за почетак.

Након четрдесет дана, сматрајте се излеченим.

Ако и након ових редова и даље "веома волите и поштујете књигу, али за њу једноставно не налазите времена" онда овај чланак треба да поново прочитате од почетка.