Како сам се мушки породила

Дође анестезиолог да убоде жени епидурал у кичму, а она хукће и шишти, каже - тако су је учили. Кад виде доктор да ова шишти све гласније, уплаши се, па је погледа. Уффф, тебе то мушки боли - рече доктор.

Ни не сачека да му жена одговори, доца брзо засуче рукаве, узе шприц, натакну иглу и хоп - убризга изгледа јачу дозу него што је првобитно планирао.

Кад је жена схватила шта се десило, угризе се за језик и рече кроз смех: "Е, сад могу и мушки да се породим. Много хвала, докторе, нисам осетила убод".

"Ма нема на чему", одговори он, "замисли како би било да сам стварно доктор".

Виц к'о виц, некоме смешан а неком глуп - ал' да је доктор знао да ће ми овај постати омиљени, можда би бацио још неку фору. Чисто за успомену.

Мада, где ћеш боље форе од тога да једној феминисткињи на порођају кажеш да је "боли мушки".

Кажу да порођај боли као када ти неко ломи 20 костију на телу у исто време.

Да ли је тај бол баш толики нисам проверавала у научним књигама. Зашто бих - боли. И знаш да боли - и када решиш да родиш бебу и када кренеш у болницу.

И то заиста јесте бол који не може да се опише, као што, верујем, нема много особа на свету које би могле описати како је то када ти неко истовремено ломи 20 костију.

Али када те нешто боли "мушки", онда је то нешто ваљда много, много страшније, вероватно и од ломљења костију. Стално ми се тај израз мота по глави, ал' никако да докучим шта то мушкарце може тако "женски" да боли?

И гле, Гугл ми понуди одговор. Тестиси.

Никад ми то не би пало на памет, признајем. Знам из филмова да тај ударац баца на колена, али баш да боли као ширење карлице и напони - не верујем.

Није ме мрзело па мало бацих поглед на нет, пише тамо стварно да је бол од ударца у тестисе много јачи од бола који изазива порођајна контракција. Међутим, пошто нормалан порођај траје од 8 до 12 сати, а ударац пар секунди, количина бола коју жена издржи док рађа дете је неупоредиво већа.

Но, није ствар у томе ко више може да истрпи и ко је већи херој, већ у томе што чак и за овај случај, када жена пролази кроз тешке муке да би ново живо биће донела на свет, ми имамо израз који наговештава да је мушкарцима ипак теже.

Уместо да, без иједног АЛИ, одамо признање женама и искрено им кажемо - Алал вера!

Изгледа да се не каже џаба - сваком је своја мука најтежа. Моју је, признајем, олакшао овај диван млади доктор из породилишта "Драгиша Мишовић".

Прецизно је конвертовао моје шиштање у сломљене кости, утврдио велики број прелома и максимално се потрудио да ми наредних шест сати ишчекивања ћерке прође у блаженству. Додуше, уз асистенцију остатка медицинског тима и Синатре, чији је глас лепршао ходником.

П.С. Доцо, хвала велико! И да знаш, све ти је опроштено. Онако, људски.