Породице се не сећам, али не могу да је заборавим

Не могу да кажем да сам одрастао током владавине Слободана Милошевића, али се свакако сећам година опоравка од њених последица и прича мојих укућана о том времену.

Иако сам рођен 1995. године, сећам се у фрагментима и почетка бомбардовања и демонстрација 5. октобра 2000, пре свега због тога што су ти догађаји, како у мом дому тако и у непосредном окружењу, драматично испраћени.

Милошевићево хапшење ми је промакло, а разговарајући са својим родитељима, видим да се ни они не сећају многих ствари и да их се сада присећају гледајући серију. Познајући их, верујем да их није претерано интересовало шта се тих дана збивало на Дедињу.

Признајем да нисам имао велика очекивања од серије "Породица" приказане на РТС-у у седмици за нама. Верујем да је, осим мањка сећања на те догађаје, и то допринело мом позитивном утиску о серији.

Серија ми је помогла да, макар донекле, сазнам шта се дешавало тих дана, мада морам рећи да нисам све прихватао здраво за готово, што саветујем свима који гледају серије инспирисане историјским догађајима.

Сличних су утисака и моји вршњаци који су пратили серију. Већина је "Породицу" гледала из радозналости, најпре као серију, а накнадно су коментарисали њене актере и догађаје. Највише им је засметао приказ појединих личности које су и данас присутне у јавном животу, сматрајући да је то могло и боље.

За мене су глумци у највећој мери успели да дочарају бившег председника, његову породицу и друге личности онако како сам их се ја сећао или замишљао, што из прича које сам чуо од старијих, што из снимака којих има много на интернету.

Међутим, најбитније је да се мени серија допала као драмско дело и да је ја првенствено тако посматрам, а успело ми је и да се дистанцирам и не поистоветим ни са једним ликом као што то обично чинимо током гледања филмова.

Наша кинематографија је препуна филмова и серија инспирисаних историјским догађајима, а врло често је њихов мотив био да нас научи нешто о њима.

Превише је митова у нашој историји које смо преиначили у чињенице и сматрам да би требало да се отргнемо од стварања нових од историјских догађаја којих се многи још сећају. Све је почело од филмских приказа битака из Другог светског рата, али нас тај синдром држи и даље, па по тој навици мислимо да о скоријим догађајима такође треба да учимо из филмова и серија који су недавно објављени.

Када будемо научили да историју учимо из књига, а не из уметничких доживљаја, тада се нећемо претерано узбуђивати због филмова, романа и серија инспирисаних важним догађајима и личностима и посматраћемо их само као добра (или лоша) уметничка дела добрих (или лоших) аутора.

Што се тиче породице из ове серије, због свега што је остало иза ње, уверен сам да је дуго нећемо заборавити, чак ни ми који је се не сећамо.