Двадесет седам векова певања о вину и љубави

Ових дана прочитао сам да једна наша веома позната винарија расписује конкурс за најлепшу песму о вину и љубави. Нема ту ничег новог - о вину и љубави пише се равно 2.700 година - али свако ко има нешто ново да каже о овим двема стварима има и шансу да нешто ново и упечатљиво напише, упркос толикој наталоженој традицији.

Стари народи пре Грка нису писали о вину, па нису баш ни о љубави. На сумерским таблицама налази се еп "Гилгамеш" који говори о љубави и оданости, али не и о вину.

Стари египатски хијероглифи такође се не тичу вина, али зато од седмог века пре нове ере, у старијој генерацији Хелена већ се пева о вину. Реч је о становницима малоазијских острва који су певали на јонском и еолском дијалекту грчког језика.

Грци су, познато је пили само једну врсту вина: оно што бисмо ми данас звали ружица. Како других алкохолних напитака практично нису имали (не постоји ниједна пивска песма на старогрчком, иако су без сумње знали за квас и пиво), гајили су страхопоштовање према вину и богу Дионису који је иза овог "чаробног напитка" стајао.

Увек су га пили разблаженог, у односу два дела ружице и један део воде. Пили су га расхлађеног или куваног. О томе да се вино испијало кувано, пева један чудни песник кога су сви исмевали на улици а након његове смрти убројили су га међу песничке бесмртнике.

Његово име је Хипонакт. Он је написао ова два стиха, јасно потврђујући да се вино у Хелена кувало:

Док ружицу пијете ви, и мој ту је врч:

нагните ми кувано вино, децо. (превод А. Г.)

Али, нема много лепоте у ова два "просјачка" стиха. О вину је далеко лепше певао један мало млађи песник: судеоник многих ратова, несуђени љубавник чувене песникиње Сапфе. Име му је Алкеј, а ево како је он волео вино:

Пијмо! Што лампе још чекамо?

На корак смо од ноћи.

Хватај се, брате, крчага великих, осликаних.

Наспи меру воде и две вина

све до руба, па хајд': нек купа за купом

нагиње се. (превод А. Г.)

Е, онда је време наставило да тече, али умилно а понекад и демонско пријатељство с вином је настављено. Франсоа Рабле каже: "Од вина ми свест се мрачи, слаби", Бодлер је сагледао још демонскију страну овог напитка:

Твој поглед, божански и паклени,

Злочин и доброчинство у једном маху лије

И зато си понајпре на вино налик мени. (Превод Н. Бертолино)

Има, међутим песника који су ваљда мало мање пили, те су с вином били лепше и складније измирени. Сергеј Јесењин тако пева:

Да светлост над чашом вина

У пени не посиви,

Певај и пиј једина,

Само једном се живи. (превод М. Сибиновић)

Хајде да овај преглед певања о вину завршимо са веселим стихом на уснама. О вину пева и наш Јова Змај, песмом која је и данас на уснама свим нашим кафанцима и пијанцима.

Кад се сетим мила душо

Руменила лица твога,

Тад не пијем другог вина

Него само црвенога.

Живели!

(Савет: овај текст читати уз расхлађени шардоне, лепо избалансираног тела вина, са укусима црвеног цитрусног воћа у завршници.)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.