Ужички ковид бунт, почиње ли револуција ђубретом на споменицима

Ужице је град турбулентне историје, али људи који су га градили и за њега страдали увек су били поштовани. Увек, до пре пар дана.

Суморно кишно јутро на Тргу Светог Саве открило је пролазницима једно сасвим другачије лице неких нових Ужичана.

На том историјски важном месту где се налази једна од најстаријих грађевина у граду и где је ужичка светиња, на споменицима Јосифу Јехлички и споменику у част младих недовршених официра – 1.300 каплара, освануле су канте за ђубре, кора од лубенице и разбијена тегла ајвара.

Морам да кажем да је човек који је заслужан за изградњу Соколане, некадшњег омладинског центра где су млади учили све од плеса до фудбала, у овој расподели смећа још и добро прошао. Добио је само канту за ђубре на глави.

Док с друге стране, млади војник који у једној руци држи књиге а у другој пушку, јер је симбол ондашње интелектуалне елите која је честито бранила своју отаџбину, добио је од својих починитеља уместо пушке метлу, на главу уместо шајкаче кору од лубенице, а она рука где су књиге сакривена је кантом за ђубре.

У подножју споменика 1.300 каплара разбијена тегла ајвара и као лента рите, које су починитељи, ваљда, скинули са себе.

Да ли се скрнављењем старе пише нова историја и шта нам млади поручују?

Ова вандалска револуција почела је забраном рада кафића у граду на Ђетињи.

Данима су освањавале клупе на градској плажи, популарном кец бару, као и на Тргу партизана, препуне смећа, заборављених флаша, кеса од чипса и колача.

Додуше, све ђубријере на поменутим местима су увек биле препуне. Правдала сам младе тада, говорила сам да немају где, а морају се дружити. Говорила сам, комуналне службе би морале бити ажурније.

Међутим, то дружење у парковима, не знам како, резултирало је поломљеним кантама за ђубре, оскрнављеним споменицима, ишчупаном клупом у парку преко пута градске куће и, нећете веровати, измештањем контејнера из својих лежишта и гурања низ стрме улице.

Ово није текст у коме ћу се осврнути на безбедност, јер ваљда нам је свима јасно до каквог сценарија може доћи ако ауто у покрету погоди контејнер из неке од стрмих улица, а у Ужицу су баш све такве. И ово није текст опомене надлежнима да реагују.

Не, ово је вапај тим "младим револуционарима" да престану да раде овакве срамотне ствари. 

Јер ја нећу да пристанем на такву омладину мог поносног града, нећу да пристанем на безидејност.

Нећу да пристанем на бахатост и на осуде, јер ово није слика ужичке омладине, већ малог процента ненаучених да воле свој град.