Уместо да се поносимо уметницима, дивимо се кичу

Исто колико су криви Гејтс, Ротшилд и Сорош за вирус, толико су одговорни Бах, Моцарт и Бетовен за то што у музичким школама Србије немамо одсек народне музике. Где наука нема решење ту се отвара полигон за шарлатане, теоретичаре завере, мртве врапце, запрашивање из "васионе" ...

(Сетих се Милене Дравић када је виртуозно у једној глумачкој роли глумила пророчницу)!

Исто је као и уметности.

Када немате развијену општу културу онда имате појаве и болесне сензације у виду нових хитова са милионским прегледима! 

Потпуно идентично са разним клиповима који препоручују соду бикарбону, алкохол или бели лук као спасоносна решења. Грозимо се и једног и другог али неком чудном магијом све се то прима и цвета код нас.

Ко храни те троглаве аждаје примитивизма?

Ко производи звезде које запомажу и лелечу?

Ко прати, лајкује и шерује опскурне ликове, пророке, "стручњаке" за 5г мрежу?

Ко се угледа у криво огледало?

Ми!

Сви до једног смо колективно одговорни!

Годинама нас трују и загађују све што вреди.

Наравно то не долази из ваздуха, Била Гејтса или од неких технолошких чуда у виду којекаквог запрашивања и осталих имагинарних опсервација. 

То је менталитет народа који је много пута веровао и био на крају преварен. Можда је то нека утеха али је тако.

Насупрот томе ова земља је дала велике људе као што је Вук Караџић, Никола Тесла, Пупин, Миланковић...

Ако смем да направим паралелу у свету музике па да споменем Мокрањца, Исидора Бајића, Стевана Христића, Царевца...

Песнике, сликаре, писце...

Историју којом се Србија поноси!

Нисмо били добри ђаци и нисмо их довољно слушали. 

И шта имамо данас?

Све ове вредности прекрива талог усмрделих заблуда сваке врсте. 

Инфопандемија лажи и обмана.

То није од јуче.

То чудовишно отровно цвеће удишемо више од пола века! И много више.

Сетите се како смо се "одужили" Милеви? Како смо брзо заборавили Живојина? 

Данас архитекте те несреће имају моћнија оружја! Имају интернет, имају јавне мреже које ако не филтрирате могу да заглупе.

Баш тако. 

А народ насео и верује у свашта.

И слуша и као сноб копира најниже укусе.

У музици или у општем протоку информација из било које сфере залепи се за оне најгоре. 

Предао се шарлатанству сваке врсте па здушно учествује у колективном само дезинформисању у ионако загађеном простору.

Имамо ми нове Миланковиће, Пупине, Мокрањце али их не слушамо!

Требало би дубоко да се замислимо као народ и запитамо куда идемо и где ћемо стићи?

И што рече једном Никола Пашић;

"Спаса нам нема, пропасти нећемо" !

И не смемо, додао бих!