Позориште и биоскопи могу да приме публику ако се држе ових мера

Увод

У позоришта широм света пандемија ковида 19 донела је егзистенцијалну несигурност и бригу у вези са будућношћу.

То је, такође, створило могућност за неопходно ресетовање и поновно осмишљавање позоришних пракси.

Позориште у Србији је, и до сада, исказивало велику посвећеност јавном здрављу.

Приликом реконструкције и обнове позоришних зграда, посебна пажња је посвећивана избору материјала и опреми, који би омогућили ефикасно одржавање зграда, креирање позоришних продукција, безбедност извођача и публике и одговарајући третман запослених и окружења позоришта.

Зграде већине српских позоришта имају значајан потенцијал да се у њима може дисати и здраво понашати; то су објекти који обезбеђују простор за витални грађански дијалог о свету какав желимо да буде.

Позоришта у Србији су се суочила са прекидом рада у марту месецу и у њима није дошло до суштинске обнове процеса рада.

Појединачни случајеви проба и извођења одређених представа на отвореном нису дали одговоре на питање: „Како дизајнирати здраво позориште?".

Због тога предлажемо Мапу пута, којом ће се позоришна уметност поново успоставити на сценама у затвореном простору.

Оквир за ову Мапу пута је настао кроз увид у активности и искуства која се у овом тренутку проводе широм света - од премијере опере „Травијата", у Краљевском позоришту, у Мадриду, преко планова британске Владе за отварање позоришта, експеримената које је спровео Сер Ендрју Лојд Вебер, на Вест Енду, турнеје мјузикла „Фантом у опери", у Јужној Кореји, истраживања на Универзитету Харвард, делатности Америчког репертоарског позоришта и других активности.

Извођење „Травијате" у Краљевском позоришту, у Мадриду, је указало на могућности извођења опере у условима који поштују медицинске протоколе.

Сваки покрет на сцени је пажљиво одмерен, како би се солисти држали на дистанци од два метра.

Чланови оркестра су носили маске, кад год је то било могуће, и седели на раздаљини од 1,5 метра, са пластичним панелима испред секције дрвених дувача.

Извођачима и публици је мерена температура пред улазак у позориште, а од гледалаца је тражено да носе маске све време представе.

Посебна интервенција је била на самој представи: сцене балских игара, пријема, страствених загрљаја морале су бити редизајниране према новом редитељском концепту.

Уметници су замољени да дођу много раније од уобичајеног времена за почетак представе, како би биле извршене неопходне провере и избегла се груписања.

Представа је имала 27 извођења пред салом у којој је била заузета половина гледалишта (до 869 гледалаца).

Турнеја мјузикла „Фантом у опери", у Јужној Кореји, настављена је и за време пандемије ковида 19. Мере које су предузимане у Кореји укључивале су термалне камере које су прегледале публику, бесконтактне термометре на вратима и дезинфикујуће фог-машине.

Лојд Вебер је у Лондону користио искуства из Кореје, уз, одређене модификације.

Државни секретар за културу Велике Британије је дао високе оцене овим активностима и одобрио претпоследњу фазу у којој је могуће изводити представе на отворемном и затворенум, уз поштовање физичке дистанце и других мера.

Мада у овом тренутку постоје питања на која још увек нису спремни сви одговори, верујем да ће артикулисање што већег броја питања водити ка бољој припремљености позоришта да поново подигну своје завесе и прикажу представе пред испуњеним гледалиштем.

Определио сам се да се у овом тренутку не бавим тактичким протоколима за пробе и представе, зато што предвиђамо да ће се ситуација мењати у данима и месецима који долазе.

Пратећи актуелна искуства и мере које се развијају у светским позориштима, овом предлогу Мапе пута додаваћу иновиране протоколе.

Први изазов и једно од основних питања је како да се позоришта безбедно отворе и како да поново дочекају публику.

Док се гледаоци питају шта ће бити учињено да би се осигурало њихово здравље и безбедност, позоришне организације широм света убрзано раде на изналажењу најадекватнијег начина примене научних достигнућа и препорука.

Промена је, у том смислу, већ видљива, али напредак у овом процесу личи на мету која се стално помера: тајминг за отварање позоришних зграда зависи од праћења препорука које доносе надлежне службе у држави и од динамике епидемије, која се разликује на локацијама у земљи и свету.

Мапа пута разматра и области које могу да имају користи од нових протокола за даље унапређење „здравих зграда", за процесе проба, представа и за интеракцију са публиком.

У све то могу бити укључени и модели који произилазе из искустава театра на отвореном, као и хибридна искуства.

Праћење достигнућа, како на плану науке, тако и на пољу медицинског третмана, тестирања, уз њихово све боље разумевање, као и развој вакцине, наставиће да допуњавају наша промишљања и налажење све адекватнијих решења.

Уз свест о томе да Мапа пута иницира стратегије које могу да захтевају инвестирање времена и ресурса, као и да се овакав финасијски притисак појављује у тренутку кад су позоришта већ суочена са отежаним пословањем, да планираног новца за додатну опрему нема, а финансијске резерве су се истањиле - напомињем да неке од ових интервенција изискују врло мале модификације већ постојећих пракси, уз много већи „удео" креативног приступа него додатних финансијских средстава.

Свакако, неке ће интервенције изискивати детаљније разматрање и преиспитивање утемељених пракси и протокола, за шта, такође, треба тражити начин који захтева најмања могућа финансијска улагања, а много више коришћење креативних и стручних потенцијала.

У складу са тим, а будући да свако позориште има своје специфичности, требало би у решавање одређених проблема укључити и синдикалалне и друге релевантне организације и институције.

Предлози које нудим могу послужити као основа за форме позоришне продукције, интерпретације и презентације, безбедне по здравље људи, из угла ризичне епидемиолошке ситуације. Они су, истовремено, и позив на ширу дискусију и доринос истој.

Због тога ова Мапа пута није збирка налога, већ оквир идеја и разматрања, на основу којих свака институција културе може да осмисли и реализује планове које заснива на сопственим потребама и околностима у којима делује.

Свака позоришна ситуација је различита, и свака би требало да обликује сопствени план, уз примену мера Владе Републике Србије и регулатива јавног здравља.

Вишеслојна одбрамбена интегрисана стратегија 

На првом месту су здравље и безбедност. Напори за отварање позоришних зграда требало би да буду фокусирани на питање како зграду безбедно отворити, а не на то да зграда мора да буде отворена.

На основу искустава у свету, јасно је да не постоји таква ствар као што је „нулти ризик", као што не постоји ни јединствено и универзално решење које би обезбедило потпуно елиминисање ризика.

Циљ је ризик смањити, кроз укључивање вишеслојне одбрамбене интегрисане стратегије, која подразумева поделу одговорности између особља, уметника и публике.

Криза коју је донела пандемија тражи од особља, уметника и публике да се прилагоде новим нормама понашања.

Изградња поверења ће тражити транспарентност и отворену комуникацију.

На сваком кораку пута за опоравак позоришта, кроз јасну комуникацијску стратегију, мора се изграђивати друштвено поверење и учвршћивати осећај међусобне сигурности између особља, уметника и публике. Важно је да се уводе и деле нова искуства.

Међутим, док се неки модели заштите могу одмах видети, други (као што је промена или унапређење вентилације) не могу.

Стога ће објашњавање сваког корака који је позориште предузело како би умањило ризик, учинити пуно у поновном успостављању поверења публике.

Вентилација и филтрација

Зграда позоришта је на првој линији одбране од ковида 19. Предности које зграда може да има су њена величина, суседство, аутономни систем климатизације и слично.

Зграда функционише са постављеним системима и стратегијама, осмишљеним како би било редуковано преношење вируса.

Зграде у којима су урађене адаптације и делимичне реконструкције су у предности, јер имају системе који се могу лако модификовати.

Усавршавање вентилације зграде је изузетно важна стратегија за ограничавање преношења вируса ваздушним путем.

Концентрација вируса у ваздуху зграда може бити умањена убацивањем веће количине свежег ваздуха у зграду (унапређење вентилације) и филтрирањем ваздуха који циркулише, како би биле одстрањене честице вируса.

Усавршавање вентилације и филтрације у просторима позоришта не тражи нужно значајно капитално инвестирање.

Позоришта могу да без великих инвестиција унапреде постојећи систем вентилације и филтрације. Кључни елемент у вези са вентилацијом је повећање количине спољног ваздуха који пролази кроз простор.

Већа количина спољног ваздуха који се убацује у простор може да разреди концентрацију вируса у згради, као и других штетних агенаса.

Усавршавање филтрације ваздуха који циркулише се може постићи уградњом филтера који могу да задрже већи проценат честица (МЕРВ -13 уместо МЕРВ-8).

Може се користити и комбинација ове две врсте филтера (МЕРВ- 13 и МЕРВ - 8).

Бесконтактна инфраструктура

Да би се ограничила могућност преноса вируса, потребно је да се на што више места инсталира и користи бесконтактна инфраструктура.

У купатилима и тоалетима, на пример, требало би употребљавати бесконтактне дозере сапуна, славине, тушеве...

У зградама, конвенционална врата могу бити замењена аутоматским. Плаћања се могу обављати бесконтактним платформама.

Прелазак са папирних улазница и других комуникацијских материјала (програм, флајер) на дигиталне формате је препоручљив.

Начелно, што више заједничких објеката (или површина) буде елиминисано, ризици ће бити умањени.

Физичка баријера

Физичке баријере су употребна средства која редукују ширење вируса.

На пример, провидни плексиглас зидови, који могу бити инсталирани на местима у ложама гледалишта на којима је могуће раздвојити гледаоце, а да притом не буду угрожени архитектура гледалишта, прегледност и акустика.

Ове баријере је могуће поставити и између диригента и оркестра, између појединих секција у оркестру (са посебном пажњом на дрвене дувачке инструменте) и слично.

Важна је перманентна дезинфекција ових баријера, како би се осигурало да оне не преносе вирусе, будући да се користе да би заштитиле више људи током дана.

Коришћење физичких баријера је најефикасније у комбинацији са физичком дистанцом и уз употребу личне опреме (као што су маске, визири, рукавице).

Тоалет

Посебан изазов за све јавне просторе у време ковида 19 представљају тоалети. Многи људи користе иста врата, славине и тоалете.

Ово питање је из угла позоришне организације веома осетљиво и проблематично, посебно у ситуацији када влада епидемија, а када у кратком временском периоду, у којем нема времена за примену детаљнијих мера дезинфекције, публика, односно велики број људи, треба да употреби исте тоалете.

Могуће стратегије

• Обавезно ношење маски

Треба увести правило обавезног ношења маски. Маске могу да помогну у спречавању да носилац маске, који можда не зна да је инфициран, шири вирус на друге.

Маске такође обезбеђују одређени ниво заштите од других, који могу бити инфицирани.

Ношење маски за све време трајања представе је охрабрујуће, јер сваком појединцу даје дозу сигурности да неће бити инфициран.

• Комуникација са гледаоцима

Пре уласка у позориште, посетиоце треба упозорити да ће бити потребно да се ограничи окупљање већег броја људи у тоалетима, тако да буду на то припремљени.

• Груписање публике и употреба тоалета

Стратегија укључује продужавање трајања паузе, молбу публици да остане на својим седиштима пре него што пође у тоалет (гледаоци ићи одређеним редоследом, нпр. прво из првих нпр. пет редова), инсталирање плексиглас баријера између писоара или простора испред огледала, повећање капацитета тоалета.

• Извођење представа које немају паузу

У случајевима дужих представа, требало би размотрити могућност већег броја пауза или продуженог времена за паузе, како би сви били у могућности да користе тоалете, а што би, упркос условима епидемије, редуковало страх од могућег заражавања.

• Повећати број чишћења

 • Санитарне марамице у тоалетима

Обезбедити гледаоцима санитарне марамице у тоалетима и омогућити им да очисте кваке, славине и тоалетна седишта пре употребе. Овим се, истовремено, добија већа безбедност, и повећава се ниво хигијене.

• Употреба портабл пречистача ваздуха

Портабл пречистачи ваздуха могу бити много ефикаснији у тоалетима него у другим деловима позоришта, зато што је волумен ових простора мали и бука не мора да представља проблем. Повећање филтрације ваздуха може да помогне у редуковању ризика за преношење вируса.

 • Додати станице за прање и санитацију руку

Друге интервенције

Следеће инжењерске контроле могу бити корисне у смањивању ризика за ширење Цовид 19: 

Влажност ваздуха

Одржавање релативне влажности ваздуха између 40 одсто и 60 одсто може да помогне да се умањи покретљивост и преношење вируса.

Сем тога, одржавање релативне влажности ваздуха на овом нивоу може бити веома корисно за повећање капацитета респираторног система за природну одбрану од вирусних инфекција.

Управљање нивоом унутрашње релативне влажности ваздуха може се постићи постављањем портабл машина у мањим собама. У читавој згради треба преиспитати систем централног влажења ваздуха.

Ултравиолет гермицидне лампе

УВЦ светло уништава микроорганизме, укључујући и вирусе. Ове лампе могу бити инсталиране уз плафон просторије.

Ова технологија се употребљава у школама, затворима и прихватилиштима.

Уз консултацију са УВЦ експертима, требало би испитати начине за постављање ових лампи, као и могуће штетне утицаје на људе и могућне штетне ефекте на позоришне материјале (текстил, кулисе).

Пробе и представе

Проба

Различите су стратегије за минимизирање фактора ризика за време проба.

Питања која се најчешће постављају су:

• Да ли глумачке поделе и креативни тимови треба да буду у карантину пре почетка процеса проба?

• Шта може бити урађено онлине док су у карантину?

• Каква је стратегија куће према гостујућим уметницима?

• Каква је политика транспорта између локација - пробне сале, сцене и слично, што би могло да смањи ризик ширења вируса?

• Како обезбедити посебна места за ствари сваког појединачног учесника?

• Каква је стратегија за алтернације (које могу да буду најбоља заштита продукције за случај болести или карантина)?

Представа

Продукцијски период представе укључује сарадњу многих различитих тимова: сценског, костимског, тимова за светло, звук, видео, кулисе...

Сви они раде у сарадњи са продукцијским особљем, да би, у ограниченом периоду времена, поставили и одржали представу на репертоару.

Позориште је принуђено да поново осмишљава распореде, како би изградило, заменило, попунило и заштитило представе на репертоару.

Једно од основних етичких питања које се поставља пред руководство позоришта је: „Какав план, политика и процедура остављају простор да оболели остане код куће, упркос култури „show must go on"'?

Уместо закључка

Предложене мере или стратегије, у највећем броју су инициране актуелном епидемиолошком ситуацијом, али су, уједно, и мере и стратегије које ће за последицу имати трајно подизање безбедносних хигијенских стандарда и иначе, и у позориштима, али и у популацији.