Све више земаља где Срби нису добродошли, мигрантима је већ годинама тако

Осмог марта, само два дана пошто је у Србији откривен први случај коронавируса, у Београду се протестовало против миграната. Мислим да је то био последњи скуп пре увођења ванредног стања, а сећам се да сам помало забринуто гледала како људи у маси, без икакве заштите, иду београдским улицама не обазирући се на опасност која је већ била ту, над нама, међу нама.

Није их бринуо вирус већ мигрантска криза која је тих дана "беснела" на граници Грчке и Турске. Хм...ето још једног примера како једна невоља брзо може да засени другу. Ко се сад уопште сећа тих сцена које су пре само четири месеца биле ударна вест у свим медијима?

Недавни протести у Београду показали су ипак да мигранти и даље "жуљају" један део наше јавности.

Иако је повод за окупљање испред Скупштине била најава поновног увођења полицијског часа због короне, убрзо су у први план избиле сасвим другачије пароле и захтеви. Помињало се Косово, патриотизам, издаја, али поново су се ту некако нашли и мигранти, односно позиви да им се забрани улазак у Србију. Вероватно је и парола коју сам прочитала у аутобусу последица оног што се током неколико дана могло чути испред српског парламента.

Уважавам право на различитост, на мишљење са којим се не слажем и свесна сам да, као и у већини других ситуација, ни у овој, реалност није црно-бела, али уверена сам да би оно што се дешава, и на локалном и на глобалном нивоу, требало да нам бар мало "отвори" очи.

Баш као што сам написала у једном од претходних текстова у овој рубрици, корона нам је показала да смо сви рањиви, да нема заштићених и недодирљивих. Осетили смо на својој кожи како је непријатно бити обележен и колико је тешко сазнање да вас неко доживљава као опасност. То вероватно најбоље знају они који су прошли кроз "пакао короне", они од којих су чак и најближи зазирали.

Искусили смо то као појединци, а искушавамо и као држава и нација. Додуше, није нам први пут, али је повод сада јединствен. Све је више земаља у које нисмо добродошли. Једна за другом затварају границе за наше држављане, а вирус за који тврде да је мутирао, проглашавају "српским".

Медији су недавно преносили и сведочења српских туриста који су практично депортовани из Грчке. Неки од њих тврдили су да домаћини нису хтели ни новац да узму из њихових руку већ су тражили да га претходно ставе у кесу.

Е па, размислите мало... Мигрантима је већ годинама тако. Нико их не жели, на границама се због њих поставља бодљикава жица, а локално становништво их доживљава као претњу.

Зато, ако већ до сад нисмо имали довољно разумевања и саосећања за њих, било би некако логично да сад макар мало застанемо и размислимо. Могли бисмо да се запитамо зашто тако олако пресуђујемо и зашто нам је увек неко други крив.

Уместо беса и страха можда бисмо могли да пружимо шансу, руку или макар лепу реч људима који само траже бољи и сигурнији живот. У њиховим очима ипак видимо само свој одраз, зар не?