Да ли у Рашкој, као у Рашки, има много оболелих

РАШКА. „Корона по градовима: у Рашкој вирус регистрован код радника поште, у Бору трећа жртва короне, а новосадски вртићи спремни за повратак деце.“

Ово је још једна вест која сведочи о порасту броја оболелих од ковида 19. Али овде нас интересује нешто друго: шта све именица Рашка може означавати и да ли локатив именице Рашка, ако се мисли на град, може гласити – у Рашкој?

Речници бележе Рашку као географско име: 1) река у Србији, лева притока Ибра, 2) варош Рашка, добила име по старом граду Расу, седишту старе српске државе, 3) област, подручје, 4) женско име, 5) име птице.

У случају Рашке, хидроним се пренео на топоним.

У зависности од тога да ли је реч о граду или области, Правопис доноси следеће: ако се мисли на област, биће у Рашкој, а ако је град, биће Рашки, ретко Рашци.

Значи у наслову на порталу се поткрала грешка: ако се говори о корони по градовима, онда је требало рећи какво је стање у Рашки, не у Рашкој.

САМАИЛА. „За појединачни допринос квалитетнијем животу на селу, златну медаљу су добили Радослав Премовић из Ратине и Петар Коловић из Самаила“, стоји у извештају с такмичења „Сусрети села Србије“.

У чему је проблем? У овом примеру видимо генитив „из Самаила“. А као гласи номинатив?

„Самаила је место које административно припада Рашком округу“, сазнајемо на Википедији. Значи генитив је једнак номинативу.

Да погледамо и овај пример: „Из овог записа се види да су Самаила постојала као насеље још у XVI веку…“

Сада је већ јасно: у питању је властита именица средњег рода у множини, која има следећу промену: Н. Самаила, Г. Самаила, Д. Самаилима, А. Самаила, В. Самаила, И. Самаилима, Л. Самаилима.

Овако је у књигама, а да ли је тако и у Самаилима? Волео бих да ми неко из Самаила то каже.

ПЕШТЕР. „Драма на Пештеру: у току велика евакуација“, наслов је на једном порталу. Требало би рећи понешто о топониму Пештер.

То је висораван југозападно од Сјенице. У основи тог топонима је прасловенски глагол pekti, од кога је настало наше пећи.

Речник Матице српске доноси да је пештера реч преузета из црквенословенског и значи пећина. Отуда ова реч и у румунском: peștera.

Налази се и у топонимима Будимпешта и Пећ.

Топоним Пештер је именица женског рода на сугласник, као што су крв, реч или љубав. Има промену: Н. Пештер, Г. Пештери, Д. Пештери, А. Пештер, В. Пештери, И. Пештери, Л. Пештери.

Значи у наслову је грешка, требало је да стоји „Драма на Пештери…“

А кад смо већ код Сјенице…

СЈЕНИЦА. „Послали смо два пацијента из Сјенице у Нови Пазар, а тамо није било мјеста“, сазнајемо на једном санџачком порталу.

У вези са Сјеницом поставља се питање у ком односу данас на том подручју стоје екавски и ијекавски изговор.

И у називу града види се ијекавски темељ у говору тог краја.

Мада се деценијама повлачила пред екавским изговором, чињеница је да у говорима у околини Сјенице, а одскора поново и у самом месту, истрајава ијекавица.

А мислило се да ће опстајати само у удаљеним селима, док ће се екавица наметнути као изговор школе и администрације.

У западној Србији на ијекавштину подсећају тек понеки термин, прича или топоним, док је целокупна међуљудска комуникација екавска.

Ипак се места као Сјеница томе опиру.