Овој пандемији треба да се смејемо

У Чешкој је најављено снимање ситкома "Љубав у време короне" о проширеној породици која се налази у самоизолацији, па су три генерације приморане да деле заједнички животни простор.

Реализација почиње идуће седмице а емитовање одмах потом. Можда смо у "златном добу" телевизије али овакво снимање хумористичког програма у малтене реалном времену као да нас враћа у време "Веселе вечери", Мије и Чкаље.

Тема короне је довољно актуелна да је већ сама вест о почетку снимања обишла свет и побудила интересовање. Ипак недостају одговори на нека питања.

Снимања су обустављена када су предложене мере социјалног дистанцирања свуда у свету. Не неколико сетова америчких филмова и серија пријављени су случајеви ковида-19, чак и међу звездама које су по правилу заштићене од контакта са великим бројем чланова екипе. Рецимо, Том Хенкс је у Аустралији радио на филму База Лурмана о Елвису када је тестиран позитивно на вирус.

Ако имамо у виду да се ипак нека снимања и даље одвијају, рецимо емитују се информативни садржаји или шоу програми без публике, онда можемо рећи да снимања нису сасвим укинута већ да се не снима оно што није хитно или неопходно за опстанак заједнице.

Чешки ситком међутим показује да у тренуцима кризе за једну заједницу подједнако може бити важно гледање Зорана Станојевића и Андрије Милошевића. Па ипак, за разлику од информативних програма, хумористички нема свој ратни распоред нити утврђене протоколе рада у ванредним ситуацијама. Да ли би требало да има?

Пандемија коронавируса довела је до огромне продуктивности интернет хумориста. А интернет хумор је одавно претворен у моћно медијско оружје. Од избора који су довели Трампа на власт до недавних скупова у Црној Гори, мим-странице су активни учесници и релативно утицајни протагонисти разних процеса.

Не треба потценити ни луцидност самог народа који је на невоље реаговао у многим случајевима здравим изливима црног хумора и самостално креирао неколико одличних вицева.

Стога не треба потценити моћ хумора и његов значај у ванредним околностима, нарочито ако имамо у виду да још увек нема ефикасног карантина од лажних вести које се могу испоставити као фаталне у оваквим околностима, а пласирају се између осталог и кроз хумор.

Да ли ће чешки ситком заживети не знамо и треба видети на који начин ће га уопште снимати а да то буде безбедно за чланове екипе. Но, време је да и хумор придружимо стратешким потребама народа.

РТС је, иначе, имао искуства са оваквом продукцијом. За време НАТО агресије 1999. године снимљена је хумористичка серија "Код мале сирене" коју је режирао доајен наше телевизије Здравко Шотра а сценарио су написали Владимир Алексић и Војислав Жанетић.

Серија је умногоме заборављена и зато што се бавила тренутно актуелним догађајима који су данас као траума заборављени а снимана је у тешким условима, после напада на зграду РТС-а у Абердаревој. Током опсаде Сарајева снимана је "Топ листа надреалиста" прво у форми радио емисије а потом и у неколико телевизијских епизода.

Ускоро ћемо можда заиста имати конференције за штампу на којима ће се поред набавке респиратора, маски и лабораторијских тестова говорити и о залихама вицева, колико има дечјих а колико масних за одрасле, колико је који крај заступљен у хумору, да ли постоји жариште вицева о Пироћанцима, рецимо.

О томе може да нас извести Секретар за комедију и хумористичка питања.

За то време, у стерилним условима, у тајном студију на непознатој локацији, комичари цепају посебне пластичне коверте на којима пише "строго поверљиво" и крећу да изводе "Скечеве судњег дана", које су написали наши највећи хумористи за дан када никоме није до смеха.

Пандемија није шала, али испричајте једни другима који виц.