Драги колега, ако ћеш да кашљеш у мене - остани код куће

Кажу да породицу и комшије не можеш да бираш, а ја бих томе додала и колеге.

Највише волим оне који никада не забушавају, који знају када и колико да причају о приватним стварима и који кашљу на пристојан начин.

Сваке зиме, када почне сезона грипа, а нарочито сада када смо бомбардовани вестима о коронавирусу, ова трећа карактеристика ми добија на значају.

Из сопственог, али и из искуства мојих пријатеља, саставила сам класификацију колега укрштајући два критеријума: ревносног доласка на посао и поштовања елементарне пристојности кашљања.

Јунаци и мученици

Они који долазе болесни на посао могу бити "јунаци" - мисле да су незамењиви и да чине фантастичну ствар за колектив тиме што се "жртвују" и долазе на посао кашљући и кијајући. То би био еквивалент ратничким ранама.

С друге стране, има и "мученика", то су они који ће такође доћи на посао, непрестано шмркћући, са промуклим гласом и сузним очима. Понављају како им је тешко, како нису целу ноћ спавали, али неће да оду кући, нема шансе.

Оно што обе ове групе занемарују, то је да тиме што болесни долазе на посао, ризикују да своје колеге, које не желе да оставе на цедилу, могу да заразе.

Можда је међу њима трудна колегиница, која то још није саопштила, или старији колега, који је притом и хронични болесник. А "јунак" или "мученик" су озбиљна претња.

Боли ме глава, не могу на посао

Саосећања немам према онима који често одсуствују из најразноразнијих разлога: боли их глава или синуси, умњак им расте, укочио им се прст на левој нози,... 

То ме подсећа на ситуацију из средње школе када сам маму замолила да оде код лекара и тражи оправдање од докторке за тај дан - морала сам да вежбам математику за писмени задатак, па сам хтела да останем код куће.

Тако је моја мајка отишла код докторке и рекла: Моја ћерка није отишла у школу да би учила, можете ли да јој напишете некакво оправдање? Испоставило се да је то скроз нормално тражити и ја сам за тај дан добила менструалне тегобе.

Чак и ако је то некада било у реду, више није. Ако сте болешљиви, порадите на свом имунитету, пазите на исхрану, вежбајте, пијте витамине. Нисмо деца.

А и ако отворите боловање, када стигне плата нећете се радовати.

Ако ништа друго, ови болећиви вас бар неће заразити.

Капљице на телефону, на мишу, на тастатури...

Треба наћи средину. По мом мишљењу нормално је отићи на посао ако се повремено закашљете, али има оних који то не знају да раде правилно.

Стручњаци упозоравају да када кашљете треба да кашљете у марамицу, или у лакат и да оперете после тога руке.

Међутим, мало људи то ради. Чак и ако ставе шаку на уста када кашљу, не оперу их, већ све размазују по телефонским слушалицама, мишу, тастатури. Недајбоже да седнете за њихов рачунар.

Пошто је глупо одраслим људима објашњавати како да кашљу, можда би било најбоље одштампати упутство и делити радницима.

Савршени кашљач

Не знам ниједну особу која је нашла златну средину - да не долази на посао када баш заглиби, а да сваки пут после пристојног кашљања у марамицу опере руке.

А можда су у својој пристојности толико неприметни, да ми нису ни запали за око.

Коронавирус би могао да буде упозорење за остале.

Хвала свим колегама који ме неће заразити ове зиме.