Први снег крајем фебруара – природа узвраћа ударац

Ноћас се десило! Иако је јуче било скоро 20 степени, током ноћи, ничим изазвана, почела је права мећава. Мало је рећи да сам била изненађена кад сам око поноћи видела оно што узалуд чекам читаве зиме.

Отишла сам на спавање насмејана мада је било јасно да је то само епизода и да ће се снег до јутра отопити!

Наравно, то се и десило. Јутро је донело бљузгавицу и блато, тј. оно због чега већина људи и не воли снег и зиму. Нормално, не уживам ни ја у томе, али срећна сам што ипак нисмо оборили онај рекорд.

Зашто?! С једне стране зато што једноставно волим да видим пахуље, али много више због тога што је природа још једном показала да је јача од нас и да има начин и средства да постигне неку своју равнотежу.

Наша цивилизација је већ учинила много како би је пореметила, уништила, покорила, али природа се не да!

Кад тад, наплатиће нам дуг који свакодневно правимо.

Зато снег не пада онда кад ми желимо већ нас изненађује крајем фебруара ( а вероватно ће оваквих епизода бити још).

Због тога кише не падају као некад, нормално и периодично, већ у налетима праћеним невременом и поплавама.

Дуг нам природа наплаћује и онда кад у децембру шетамо у кратким рукавима на 20 степени, али и у јулу док се смрзавамо питајући се шта се десило с летом!

И онај смог у којем смо се гушили у јануару, моћни је одговор природе на нашу бахатост и себичлук!

Убеђени у своју надмоћ, заслепљени технолошким напретком и снагом људског ума, заборављамо ко је прави газда!

Тек онда кад осетимо њен гнев, кад гинемо и страдамо у пожарима, поплавама, земљотресима схватамо колико смо мали и немоћни и колико је наша цивилизација рањива! Тад је, међутим, углавном већ касно!

Онај ноћашњи снег зато славим и шаљем, у име свих нас, један понизни осмех газди!!!