Паничим због свега, треба ли и због коронавируса

Прво су се, по обичају, појавиле на сумњивим и паници склоним порталима на којима редовно можете да се обавестите кад ће смак света, смртоносни вирус из свемира, катастрофални земљотрес или астероид погодити нашу несрећну цивилизацију.

Иако сам се надала да се и у случају новог вируса који се ширио у, за јавност до тада мање-више непознатом Вухану, ради о још једном случају "надриновинарства", нажалост није тако било. Свет се ипак суочио са још једном реалном опасношћу, или можда само тако изгледа.

Иако оно што се тренутно дешава много личи на епидемији САРС-а или пандемију свињског грипа, утисак је да су ову претњу по здравље сви схватили много озбиљније.

Утисак је, међутим, и да ника није било мање званичних и потврђених информација о самој болести, њеним симптомима, компликацијама.

Чини се да стручњаци не знају баш много о томе шта се заиста дешава, како се тачно вирус преноси, колико траје инкубација итд.

Можда је то, наравно, само утисак, односно последица тога што се медији много више баве пребројавањем жртава и новооболелих, увођењем и спровођењем рестриктивних мера, задржавањем милионских градова и карантину, паничним куповањем заштитних маски и дезинфекционих средстава, као и деструктивним утицајем вируса на привреду.

Већ готово два месеца гледамо такве слике из Кине, а сад је болест стигла и у комшилук – у Италију!

Информације о читавим регионима у карантину, снимци опустошених радњи, отказивање спортских и свих других масовних окупљања (па и карневала у Венецији) забринуле су чак и оне који су до јуче збијали шале на рачун новог вируса.

Опасност више није негде тамо на далеком истоку, на сумњивим пијацама и луксузним крузерима већ ту, близу, на неколико сати вожње од нас.

Док расте тензија, надлежни нас убеђују да нема разлога за панику и да смо спремни за ванредну ситуацију.

Преносе нам и податке који би требало да делују умирујуће, а према којима је смртност од Ковида-19 изузетно ниска, а проценат оних који се опорављају без икаквих последица готово 90 одсто.

Наводе се и примери редовних епидемија грипа у којима увек има смртних случајева, ал' нико да нам каже зашто је свет онда толико "полудео".

Никако да чујемо зашто се предузимају тако драстичне мере ако Ковид-19 није опаснији (или је чак мање опасан) од обичног грипа.

Волела бих да чујем зашто је заустављен и читаву ноћ на граници Италије и Аустрије задржан воз у којем су примећена двојица људи који кашљу.

Да се разумемо, ни ја не верујем да се дешава нешто толико опасно и да је оправдана паника која је завладала светом, али јасно је да нам је потребно више конкретних, проверених и стручних информација.

Кад њих нема, цветају полуистине, теорије завера, хистерични наслови у медијима и паника која се, попут пошасти, шири међу обичним људима.

Дошли смо, изгледа, у сасвим парадоксалну ситуацију да у ери глобализације, друштвених мрежа и поплаве информација знамо све осим онога што је заиста важно!