Дечји животи на лутрији

Одавно ме нешто није толико потресло и растужило као вест да је велика фармацеутска кућа одлучила да организује наградну игру у којој је премија лек за тешку и ретку болест.

Још страшније је што учесници ове морбидне представе могу бити само деца која имају мање од две године. То је, наиме, граница, до које лек може помоћи у лечењу.

Искрено, кад сам први пут прочитала наслов који је упућивао на овакав сценарио, мислила сам да је реч о несланој шали или преувеличавању мојих несавесних колега.

Надала сам се да се иза бомбастичног наслова крије нека реална и нормална прича. Не би било први пут да, из жеље за што већим "прегледом", од "ексклузиве" остане само наслов извучен из контекста.

Нажалост, није било тако! Наслов се овај пут сурово слагао с текстом.

Фармацеутска кућа поклања 100 доза лека за који се тврди да лечи ретку, тешку и смртоносну болест - спиналну мишићну атрофију.

Хумано, лепо и друштвено одговорно. Могло би се тако рећи да некоме није пало на памет да о онима који ће добити лек одлучује "бубањ".

Вероватно суочени с питањима и критикама, из фармацеутске куће се правдају да су желели да буду праведни и недодирљиви за било какве "протекције".

Разумела бих и поздравила да је о било чему другом реч. Овако сам шокирана, разочарана и поражена.

Не могу да престанем да мислим о родитељима који су у вестима о новом леку видели спас и живот за своје дете које је већ рођењем осуђено на бол и патњу.

Наду је, међутим, врло брзо заменило разочарање због сазнања да лек кошта 2,1 милион долара, а онда је уследио шок кад је саопштено да ће га добити онај "ко извуче премију"!

Можете ли да замислите колико им је тешко док шаљу здравствену документацију, попуњавају упитнике и гледају своје болесно дете питајући се да ли ће баш оно бити "срећни добитник"?!

Можете ли да схватите са каквим болом ће се суочити кад међу извученим именима не буде оно једино важно?!

Док и сама покушавам да нађем одговоре на ова питања, непрестано ми у глави одзвања - Лек као Бинго!!!

Не могу да се помирим с тим! Мада, кад боље размислим, у овом сулудом свету ријалитија, ово је било потпуно очекивано.

После "представа" у којима се људи уживо, под 24-часовним надзором камера, боре, туку, свађају, воде љубав, надајући се победи и награди, дошли смо до стадијума да о дечјим животима одлучује фортуна!

Знам, рећи ћете да је важно да бар неко дете буде излечено и да се поклону вредном 210 милиона долара "не гледа у зубе", али зашто је морало баш овако?

Верујем да је било бољих начина и да родитеље није требало излагати таквом стресу и понижењу.

Назовите ме наивним и ничим изазваним оптимистом, али верујем и да је могло да се обезбеди довољно лекова за оболеле.

Првенствено зато што је реч о реткој болести, али и зато што је лек делотворан само ако га приме деца млађа од две године.

Дакле, не можемо никако да говоримо о великим количинама и недостижним сумама. Убија ме сазнање да у овој нашој потрошачкој цивилизацији има новца за сулудо скупе рекламне секунде на спортским и сличним, великим догађајима и да се буквално милиони "бацају" за рекламирање производа који се и без тога одлично продају.

Боли ме што свакодневно слушамо и читамо вести о баснословним бројевима које, на проводе, скупа уметничка дела или на гардеробу, троши неки богати и бахати свет.

Хвалимо се степеном цивилизације који смо досегли, а деца нам се, као савремени гладијатори, боре за лек који ће их одржати у животу!

Докле смо то стигли?! Шта ћемо оставити иза себе?!

Можда сам луда, али не пристајем да будем део такве цивилизације! Не пристајем на то да родитељу болесног детета као спас понудим... наградну игру!

Једноставно, не могу!!!