Шта ће ми се лоше десити ако раскитим јелку пре кинеске Нове године

Неких десетак дана пред Нову годину, неколико колегиница у редакцији крене да рони по ормарима у потрази за јелкама и новогодишњим украсима.

Обично прискочи у помоћ још неки колега и за сат или два редакцијски простор оплемени празнични кич, шљаштеће кугле и шарене сијалице које намигују у ритму задатом у далекој Кини.

Тако мало је потребно да се у простор унесе весело расположење, како да се посвађаш са колегом ако између вас трепери сребрно иње од алуминијумске фолије. А имамо и златно јер се на весељу код нас не штеди.

Како се јануарски празници обично одуже, целој композицији само смо додали бадњак пред Божић, али смо га поштедели као Трамп ћурке те неспаљен и даље доприноси празничном потпурију.

Нормално је, је ли, да се ништа не дира до „малог Божића“ односно српске Нове године, кажу да то односи срећу.

Али прегурасмо и тај празник, стигосмо на праг Светог Јована и кинеске Нове године, а јелка и бадњак уредно стоје, само сијалице палимо нешто ређе.

Навикли смо се, готово да их не примећујемо више, већ данима не испуњавају своју функцију да нас подстичу или барем подсећају да треба добро да се осећамо, али ето их ту.

Знам многе који ни код куће још нису раскитили јелку, ваљда верујући да тим чином дефинитивно убијају сваку празничну чаролију.

Кад склониш јелку, готово је!

Почела је та година у којој мораш ово или оно, на шта се већ ко од нас заклео или обећао, а ми још нисмо сасвим спремни.

Како да започенем озбиљан посао, а још ми стоји јелка?

Има много истраживања о празничној еуфорији и постновогодишњој депресији која врхунац достиже трећег понедељка после Нове године, али не знам да се ико посебно бавио доприносом кућних новогодишњих украса.

Дакле, када је време да се склоне?

Традиција ту не помаже, уопште.

Ако јелку (или бор) китите поштујући обичаје, онда то радите искључиво на Бадње вече, а склањате је пред Богојављење.

За православце то значи да Нову годину (грегоријанску) чекају без јелке, а то још нисам видео.

Ко слави јануарску славу вероватно раскити док спрема, да би било више простора за госте, а и да не би одвлачила пажњу са иконе.

Али шта да радимо ми остали и ко ће први да каже да редакција треба да се „ресетује“, нарочито ако знамо да је наш мудри народ вероватно за таквога смислио неко пакосно име и судбину?

Има оних, познајем их, који ће рећи да би боље било причати о уличним украсима и када ће њих да макну.

Али пошто знам шта ће их у изборној години заменити, нека их, још мало.