Шта нам наслов говори о књизи

Некад није било наслова делима, па је било лако. Читав стари век прошао је без муке с насловима. Касније у времену од нулте године наовамо појављују се наслови али они су обично шифре од једне речи, накнадно додати. 

Данас је насловљавање обавезно и то је благодет колико и пошаст. Погледајмо наслове из актуелне понуде романа за овогодишњу Нинову награду. Кренимо од основних премиса.

Америчка школа писања каже да наслов не треба да има једну реч, а ни више од три (не рачунајући везнике); најбољи наслови су типа "нешто и нешто" или "нешто о нечему". По овоме гледано, најефектнији наслови су "Црвено и црно" или "Рат и мир", односно "Енциклопедија мртвих" и "Травничка хроника".

Имамо дакле модел, али мука се ту не завршава. Наслов је лична карта књиге и он треба у себи да садржи и основну поруку, па на известан начин и садржај целе књиге, уз то треба да буде незабораван. У овогодишњој понуди српских романа проналазимо добро скројене наслове, којима, авај, недостаје спектакуларност. Такви су: "Вила на Дедињу", "Истине и лажи" "Ланац слободе", "Господин Максим", "Последњи лов", Лош писац".

Неки писци, међутим, наслов схватају и као прокламацију. Треба ставити паролу на почетку књиге. Овакви наслови могли би бити "И шампиони умиру, зар не", "Син блудног сина", "По шумама и горама", "Христос воскресе", "Пионири малени, ми смо морска трава".

Постоји и читав низ књига с једном речи у наслову. Наоко и ово има традицију у књигама Светлане Велмар Јанковић које готово све имају по једну реч на наловници ("Лагум", "Дорћол", "Прозраци"). Невоља с овим насловима што су они готово увек ту да личе на повике "пази!", "стој!" и слично, те се овим њихова комуникативност ограничава. Књиге насловљене у овогодишњој продикцији као "Паучина", "Родитељи", "Беба", "Убисвет", "Раскид", а нарочито "Тутањ!" од ове су врсте.

Други писци мисле да роман, супротно томе треба да има много речи. Познато је да је роман који је добио Нинову награду са највише речи у свом наслову роман Мирослава Јосића Вишњића "Одбрана и пропаст Бодрога у седам бурних годишњих доба" (с везницима читавих девет речи). Налик овом наслову у овогодишњој продукцији су романи насловљени: "Нешто што страшно подсећа на живот" (седам речи), "Изврсност у акцији, приповест о Мишими" (шест речи). Рекордер у овој категорији, ове године је "Андроид: мој живот са њом и њен живот са мном" са десет речи, рачунајући и везнике.

Уплив англицизама лепо се види и у насловљавању романа. Такви романи због туђица треба у старту да делују модерно, младалачки и комуникативно. Да ли бисте ви као читалац то помислили и купили романе са следећим насловима "Не фејсбучи, мама", "Фенси денсер", "Микрокосмос, take it or live it", или "Локи блу", процените сами.

Има наслова који су срачунати да личе на загонетку или добар виц. То није лоше становиште на почетку, али треба испричати виц или загонетку у неколико речи. Ово покушавају романи са насловима: "Мулат албино комарац", "Роман, рубикова коцка", "Нисмо се упознали: ја се зовем ја", "Сезона господе клошара", "Лош секс и ништа треће" и "Откако сам купила лабуда", или "На крају поворке - сахрањивач".

На крају и наслови који су ове године најефектнији, а да ли су такве и књиге, треба проценити након читања. Ови наслови су: "Зашивање облака", "Бас и контрабас", и "Још једно лице у гомили".