Пре пола века на двору Гримизног краља

У јануару 1969. група надарених, релативнио непознатих музичара окупила се у малој просторији за вежбе у подруму локалног паба. Свирали су сат и по, закључили да им је интересантно, и тако је направљен "Кинг Кримсон".

Прву поставу су чинили Роберт Фрип на гитари, Грег Лејк на басу и вокалима, Иан Мекдоналд на клавијатурама, Мајкл Џајлс на бубњевима и Питер Сајнфелд као текстописац.

Свега шест месеци касније свирали су као предгрупа "Ролингстонсима" на чувеном концерту у Хајд парку пред пола милиона људи, и 10. октобра те исте године, 1969, издали револуционарни првенац "In the Court of the Crimson King".

Плоча је била револуционарна тада, а ако је никад нисте слушали ево прилике – револуционарно звучи и 50 година касније.

Свако од музичара је донео своје инспирације и успели су да их ускладе на јединствен начин – нажалост краткотрајан.

Чак и површно слушање открива сукоб стилова, енергија и приступа који једноставно не може да траје.

Прва постава се, упркос сјајном месту албума на свим светским топ листама, распала одмах после првенца. Грег Лејк је остао за још један албум а онда је отишао у Емерсон, Лејк и Палмер.

Ипак, група "Кинг Кримсон" је остала до данас са невероватним бројем музичара који су кроз њу пролазили.

Неки ће рећи да им је врхунац био постава са Робертом Фрипом и Адријаном Балуом на гитарама, Тонијем Левином на басу и Билом Брафордом за бубњевима – можда најкреативнијим и најбољим музичарима икада окупљеним у једној групи – али ништа што је "Кинг Кримсон" касније урадио није надмашило првенац, непоновљив печат крају деценије која је музички почела са Рикијем Нелсоном и Петом Буном, а завршила се са, рецимо, "21st Century Schizoid Man", уводном песмом албума "In the Court of the Crimson King", на коме нешто касније дође невероватно дирљив "Epitaph", а завршава се претечом симфо рока, величанственом песмом која се зове као албум.

Педесету годишњицу издања "In the Court of the Crimson King", "Кинг Кримсон" ће обележити 25. октобра издавањем бокс сета од три це-деа са ремастерованим оригиналним албумом, новим стерео-миксом, 5.1 сураунд миксом и обиљем додатног материјала. Љубитељи винила ће добити дупли албум нешто раније, 18. октобра.

Пре 50 година су певали "Конфузија ће бити мој епитаф". Педесет година касније, овај албум можда јесте епитаф тој првој постави, али конфузија свакако није – мада би чак и Грегу Лејку било тешко да у лирику "Епитафа" уклопи "Ово ремек дело ће бити мој епитаф".

Али би их сигурно обрадовало да су онда знали да ћемо пола века касније овако причати о јубиларном издању незаборавног "Двора Гримизног краља".