Ураган Иванка Трамп и ко губи главу у бечком борделу

НАДРЕАЛНО*. У једном недељнику, колумниста је, присећајући се емисије „Топ листа надреалиста“, рекао да је то било „давно – али незаборавно“.

Требало је рећи да је то било „давно, али да се не заборавља“, или да је то било „нешто што ће се памтити“.

Али моје конструкције су некако обичне, док колумниста воли надреалне.

ИРМА ИЛИ ИВАНКА. А видите само ове наслове: „Некоме је до зезања: покренули петицију да ураган Ирма буде Иванка“ (мисли се на Иванку Трамп, кћерку Доналда Трампа) и „Ирма оставља само крш и лом: евакуисано пола милиона људи!“

Када су већ шала, забава и неозбиљност постале зезање, крш и лом, зашто ураган Ирма не би био преименован у Иванка.

БОРДЕЛ. „Мушкарци у бечком борделу су потпуно изгубили главу за њом“, гласи наслов једне вести.

У Речнику МС стоји за изгубити главу 1) погинути 2) јако се збунити. Ту је све у реду. Мушкарац у борделу обично изгуби главу.

Проблем је предлошко-падежна конструкција за њом, зато што је он главу изгубио због ње.

Трчање за њом долази после.

ДЕТИЊСТВО. А шта кажете за овај наслов: „Као дете је имао визије, а једна се завршила великом трагедијом.“

Али тај неко је у детињству имао визије.

Као дете се понаша новинар када пише о којечему, некаквим визијама.

ЛОЈ. А на једном порталу смо сазнали да је све прошло као по лоју.

Зашто новинар није рекао једноставније, да је све било лако, без тешкоћа.

Одговор се крије у наслову: „Све је ишло као по лоју, а онда је Лазар споменуо Луну! Ево како је Наташа реаговала на то и ударила на његову мушкост!“

Поред Лазара, Луне, Наташе, два узвичника и ударене мушкости, лој је још и најмањи проблем.

ГЛУПА ИЛИ НАИВНА. „Била сам глупа и опростила му“, сазнајемо из исповести једне наивне младе која се покајала зато што се удала за погрешног мушкарца.

Али новинар је требало да то поправи, да глупа замени са наивна.

Изгледа да сам једино ја наиван зато што верујем да ће новинар следећи пут то променити.

КОМЕ ТРЕБА ОВО? На једном порталу смо могли прочитати да „њој ово ни не треба...“ Да ли је ни не треба коректна конструкција?

Испред не, нећу, немој, немам, облик ни или нити замењује се са и.

Требало је написати да њој ово и не треба, можда ни ово јој не треба са донекле помереним значењем.

Е сад, шта је „ово“ и да ли јој је заиста потребно, стварно не знам, није ме интересовало да текст прочитам до краја.

ДОВОЂЕЊЕ. Вест која је пре три године изненадила љубитеље фудбала: „Гвардиола стигао у Сити и са собом довео неочекиваног помоћника“.

Изненадила је и мене. Требало је рећи да га је повео.

„Повести значи узети некога са собом, а довести с именицом значи буквално водити некога, помоћи му да дође до одређеног места.“

ИСКВАРЕНО СРЦЕ. У другом тексту се истиче да су „људи исквареног срца стручњаци у стварању забуна, пометњи и свађа“.

Људи исквареног срца су, бар како је показала језичка пракса, они склони неморалу, неваљалству, који су стекли лоше склоности.

Како смо кренули, ускоро ћемо читати о оштећеном, поквареном, поремећеном, неисправном... срцу.

А требало је само рећи да су то „људи који се не понашају часно“.

ЦИЉ. У медијима често можемо чути и прочитати да је „запошљавање највећи циљ“. Може ли циљ бити највећи?

Има и бољих решења, као што су крајњи или једини циљ.

Мада, ко зна, можда и нисам у праву: од свих великих циљева, запошљавање им је, како кажу, највећи. Биће да је реченица непоправљива.

*Приликом писања овог текста ослањао сам се на идејна решења из правописног приручника „Није–него“ мр Јована Вуксановића.