Да ли је живот постао неиздржљив због смрада са еко-депоније

НЕИЗДРЖИВ/НЕИЗДРЖЉИВ. На једном порталу изашла је вест под насловом „Због смрада са еко-депоније, живот постао неиздржљив“. Да ли је придев овде коректно употребљен?

Не. Неиздржив значи неподношљив, несносан, живот је неиздржив, тако је требало рећи у наведеном примеру. С друге стране, неиздржљив је онај ко не може да издржи велики напор, на пример слаб човек је неиздржљив.

Ова разлика у значењу се губи, па у Речнику МС имамо „неиздржљив, види неиздржив“.

КРАЋАТИ/КРАЧАТИ. А шта ћемо сa овим паром? На глаголе краћати/крачати у медијима нисам наишао; данас су готово заборављени. Ипак, Правопис их није заборавио.

Ту се каже да „нема основа за вештачко разликовање 'постајати краћи' у првом, а 'постајати кратак' у другом случају“. То је у складу са Речником МС: „крачати, види краћати“.

А требало би да постоји разлика у значењу: „Дечја одећа због честог прања окраћа, тј. постане краћа, покупи се, а због брзог раста деце она зачас окрача, тј. постане им кратка“ (М. Телебак, Како се каже).

Али, као што сам рекао, оба глагола су скоро заборављена, па кога брига шта значе. Нажалост.

ОСЛАБЕТИ/ОСЛАБИТИ. У Речнику МС из 1967. дата су оба глагола, први у значењу постати слаб, а други значи учинити га слабим, лишити га снаге, моћи.

У речнику из 2007. глагол ослабити има оба значења. Ослабети је остао да живи кроз именицу ослабелост – стање онога који је ослабио.

Данас се глагол ослабети осећа као дијалектизам.

ОСЛЕПЕТИ/ОСЛЕПИТИ. Први глагол значи „изгубити вид“, а други „одузети коме вид“.

Наслови „Саша Капор ослепео на једно око“ и „Краљ Милутин за казну ослепио сина“ показују да и београдски медији воде рачуна о разлици у значењу ових глагола.

ОБЕЛЕТИ/ОБЕЛИТИ. „Дале обелио образ алексиначке власти“, каже се на порталу Алексиначке вести. Тако како је написано добро је написано: обелити значи учинити белим.

Насупрот њему стоји глагол обелети, који значи постати бео, мада се овде знатно чешће користи један други глагол – побелети.

И код других глагола насталих од придева који означавају боју та разлика и данас постоји, на пример плавети/плавити, зеленети/зеленити...

ИЗВИНИТИ/ИЗВИНУТИ. Још од школских дана учитељи су нас опомињали „да се не каже извинути, него извинити.

А каже се. Или би бар требало, али не у том значењу. Глагол извинути значи ишчашити, померити из лежишта (руку); савити, искривити.

Само зато што су га погрешно употребљавали у значењу „не замерити, опростити“, овај глагол је прогнан, пре свега из наших медија.

КРВАВИТИ/КРВАРИТИ. Назив драме златиборског песника Михаила Ћуповића гласи „Немојте крвавити реку“. Глагол крвавити забележен је у Речнику МС у значењу „замазивати, прљати крвљу“.

Али данас, иако се не може заменити глаголом крварити („губити крв“), све се ређе користи.

ОЖИВЕТИ/ОЖИВИТИ. „Њемачка и Француска желе оживити мировне преговоре на истоку Украјине“, јавља хрватски Индекс. Овде бих понешто да кажем о глаголу оживити.

Значи „учинити живим, унети живост у нешто“. Има га у српском речнику и хрватским медијима. У српским је изобичајен.

Код нас се глагол оживети користи у оба значења: „постати жив“ и „учинити живим“.

ОТУПЕТИ/ОТУПИТИ. На порталу Глас Српске изашла је вест под насловом „Марко Петковић, дефанзивац Црвене звезде: Морамо отупити шпиц Партизана“.

Овде је употребљен глагол отупити („учинити тупим“). Још један глагол у нестајању, али га ипак колико-толико има у медијима.

Глагол отупети („постати туп, неоштар“) најчешће се јавља у оба значења.

ИЗГЛАДНЕТИ/ИЗГЛАДНИТИ И КРАЈ. Карактеристика глагола на -ети и -ити који су изведени од придева јесте да су у презенту идентични (изгладним).

Могуће је да је то утицало да се један о њих (изгладнети) јавља у оба значења, а да ли је у питању активно или пасивно значење, сазнајемо из контекста реченице.

Истина је да многе речи ишчезавају; може нам деловати да те речи постају оптерећујуће за језик, али, у ствари, језик због тога постаје сиромашнији.