Да ли је проглашено стање природне несреће или природне непогоде

ПИТАЊЕ 1. У Танјуговој вести стоји да је „краљ Јордана отказао посету, разљутила га Данчила“, па нас је поводом тог наслова један посетилац сајта РТС-а питао: да ли је боље било рећи наљутила?

ОДГОВОР 1. У Речнику Матице српске под наљутити каже се, између осталог, „подстаћи кога да реагује“, док код разљутити –„водећи или упућујући некога, учинити да дође“ у стање љутње. Могу бити синоними, разлика у значењу је занемарљива.

ПИТАЊЕ 2. Заменик начелника Управе Саобраћајне полиције Бобан Милинковић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, упозорио је возаче да је, због великих бара, могуће да возило сурфује по води.

На то сурфује реаговао је један наш читалац питањем: „Шта значи то сурфује? Да ли је то можда проклизавање или немамо нашу реч па морамо да користимо страну?“

ОДГОВОР 2. Добро питање. Овде је глагол сурфовати фигуративно употребљен: аутомобил „једри“ на води као посебно израђена даска. Глаголску именицу проклизавање нисам нашао у речницима.

ПИТАЊЕ 3. „Не очекују се већи проблеми на водотоцима“, наслов је на сајту РТС-а. „Како то“, побунио се један наш читалац, „треба, побогу, водотоковима“?!

ОДГОВОР 3. Не, друже, множина је водотоци. Продужена множина је карактеристична за већину једносложних и понеку двосложну именицу. А именица водоток је сложена и има три слога.

ПИТАЊЕ 4. Недавне поплаве су захватиле и Републику Босну и Херцеговину, па је речено да је у Санском Мосту проглашено стање природне несреће.

То је засметало једном нашем читаоцу па нас је питао: „Природна несрећа? За ову и сличне ситуације кажемо да су природне непогоде.“

ОДГОВОР 4. Али јесте проглашено стање природне несреће, то је БиХ. Да је код нас, пренео бих да је проглашено стање природне непогоде. Надам се да нећу морати то да преносим.

ПИТАЊА 5 И 6. „Погрешном изговору доприносе и неуки новинари. До јуче је била Шри Ланка, а од данас више није, већ је Сри Ланка, прошле године био Шевенинген, а ове је Схевенинген.“ Ово је коментар једног посетиоца сајта РТС-а.

ОДГОВОР 5. Када је у питању Шри Ланка, ми смо тај лик узели преко индијског, као језика посредника. И то је традиционални облик код нас, мада би тачније било Сри Ланка. Прва варијанта је уобичајенија, друга се препоручује, а обе су дате у Правопису.

ОДГОВОР 6. Некада је било правилно само схема, схематизам, схизофренија, док данас имамо и шему, шематизам и шизофренију. Бар за сада је ипак правилно само Схевенинген.

ПИТАЊЕ 7. У дужем коментару о народима који живе на Иберијском полуострву, наш читалац је истакао да, „што се тиче Баскијаца, нема тачних података одакле и када су стигли на те територије где сада живе“.

ОДГОВОР 7. Да ли је човек из Баскије Баскијац? У Правопису Матице српске стоји нешто друго: „Баск (не Баскијац), множина Баски; баскијски.“

ПИТАЊЕ 8. Даље се у опширном излагању каже да „има доста речи из грузијског које су сличне баскијском језику“.

ОДГОВОР 8. Не знам да ли је то тачно, али има ту нешто друго што ми је занимљиво: видели смо да је правилно рећи баскијски, а да ли је тачно рећи и грузијски? Јесте. Али се може рећи и грузински.

А мушкарац из Грузије је Грузин, док је жена Грузинка, мада се може рећи и Грузијанац и Грузијанка. Али не може Грузијац и Грузијка.

ПИТАЊЕ 9. Због наслова „Турски ток кроз Србију, већ се варе цеви за гасовод“, приговорио нам је један читалац: „Зар не знате, храна се вари, цеви се заварују!“

ОДГОВОР 9. Али и цеви се могу варити. У Речнику МС стоји да глагол варити значи и „спајати (метале, металне делове) помоћу пламена, заваривати“.

ПИТАЊЕ 10. Нисам ја увек у праву, понекад су и читаоци. „Све за сензационализам, информације се продају као сок и кафа“, наслов је једног чланка на Порталу РТС-а.

Али, кад је тако, пита се једна посетитељка Портала, откуд онда наслов: „Аутомобил се закуцао у продавницу у Краљеву“? Зар то није сензационализам?

ОДГОВОР 10. У праву је. У значењском корпусу глагола закуцати се не можемо наћи оправдање за његову употребу у наведеном наслову. Требало је употребити неки други глагол, можда ударити.