Тражим стан, може и уклети

У новембру прошле године и ја сам почела да тражим стан. У потрази су учествовали сви – вереник, мама, тата, будући свекар и свекрва, сестра и заова, ујак и ујна, кума, агентица.

На путу ка једном од двадесетак станова које смо погледали, ишли смо таксијем. Као што то иначе бива, причали са возачем о дивном времену, како нема довољно посла, како људи не умеју да возе. И онда, изненађење, баш он продаје кућу на дивној локацији, у одличном стању, цена квадрата нижа од тржишне. Нов кров, има своје двориште. Продаја без посредника. Морамо, каже, да дођемо да видимо. Фин човек, још финија кућа, а најфинија супруга којој се из куће не иде. Нелегалан објекат.

Идемо даље.

Чули смо да се продају станови у надоградњи. Отишли тамо, а унутра мук. Не због добре изолације. Чује се ехо. Ходник до пола окречен. Дочекује нас агентица која тврди да је све „прелегално“ и води нас у обилазак. На улици, међутим, сретнемо ми декицу који деценијама живи у суседној згради. Каже да су се сви одселили када су почели са надоградњом. Упозорава: „Уклета је“. А агентица није имала папире неопходне за банку.

Идемо даље.

Диван паркет, реновирана кухиња, прозори преко целог зида. Солитер са два лифта. Агентица испреговарала цену. Сутрадан стижу родитељи да аминују. Кад оно, јутро паметније од вечери. Куц-куц код комшије открива све: Живи се као у стакленику, прејако грејање, танки зидови, старе цеви, загађење. Хвала, довиђења.

И тако се наставило. Мемљиви станови. На лођама голубарници. Жуте каде и зарђале туш-кабине. Тапете које су упиле мирисе свих цигарета икада запаљених. У преводу, око 7.000 евра за реновирање. Мачка је најјефтинија ставка.

И као у неком бестселеру – „када смо се најмање надали“ и тешком муком се пробили кроз децембарске наносе снега, нашли смо га! Све што смо икада желели. Први спрат, поглед на зеленило, нов паркет, нове санитарије, власник оставља и фрижидер и шпорет. Сажали се на младе и неискусне и чак нам спусти цену. Родитељи срећни, а ми пресрећни. Комшилук као из снова, сви кажу „добар дан“, на огласној табли упутство за рециклажу, помажу бакици да унесе торбу, придржавају врата.

Обишли смо све банке за које смо чули. А то је као када одете у Капали чаршију. Цењкате се док не извучете најбоље могуће услове. Нелагода се са сваким новим саветником смањује, као и новац који ћете оставити банци. Не заборавите, они зарађују на вама.

Испоставило се да је испод „нашег“ стана трансформатор. Нисмо га купили. Сада организујем свадбу.