Излаз из језичке кризе?

Потпредседник Нове српске демократије Славен Радуновић идеалан и логичан излаз из језичке кризе у Црној Гори види у томе да се деци која говоре српским језиком омогући школовање на том језику, а деци чији су се родитељи одлучили да им је матерњи језик црногорски, школују на том језику.

Радуновић је позвао Владу Црне Горе да испоштује постигнути споразум са опозицоним лидерима, оценивши да власт показује слабе капацитете за договор о најбитнијим питањима по будућност Црне Горе.

"Невероватно звучи чињеница да, како чујемо, један део коалиционе власти уцењује други напуштањем владе због евентуалног договора да се у школама у Црној Гори учи српски језик", изјавио је Радуновић.

Лидер социјалдемократа Ранко Кривокапић рекао је на састанку са лидером ДПС-а Милом Ђукановићем да ће његова странка, мања чланица владајуће коалиције, размислити о напуштању владе, ако Ђукановић пристане на услов опозиције да српски језик буде обавезан у наставном програму, пише Дан.

Радуновић је напоменуо да позивање на искуства региона, у којима је обавезно учење службених језика који носе назив државе, пренебрегава чињеницу да су у тим државама службени језици апсолутно већински, док су се у Црној Гори грађани већински определили за српски језик.

Потпредседник Нове предлаже и друго, како каже, мање добро решење, према којем би сва деца изучавала оба језика, док би се настава осталих предмета изводила на српском језику, односно црногорском у верзији са тридесет слова, који је идентичан српском.

Предлог друге опозиционе странке, Покрета за промене, је да се задржи термин матерњи језик и књижевност, а да се кроз наставни програм, на којем би радио тим стручњака, нађе баланс између оних који желе да уче на српском и оних који би учили на црногорском језику.

Лидер те странке Небојша Медојевић изјавио је да би структуру предмета матерњег језика требало решити кроз наставне планове, прихватљиве за све, што би "деци са Цетиња, где је црногорски језик доминантан, омогућило изучавање специфичности тог језика у већем обиму", док би деци из Пљеваља требало омогућити да више изучавају српски језик.

Договор о језику један је од услова опозиције да би гласала за изборни закон. Усвајање тог закона, који Европска комисија означава као кључан у процесу евроинтеграција Црне Горе, до сада је било неуспешно због неслагања власти и опозиције.

Парламент је крајем јула седми пут одбио да усвоји изборни закон и усагласи га са Уставом, што је добијање датума за почетак преговора о чланству Црне Горе довело у питање.