Хрватски лек за "швајцарце"

Јадранка Косор и представници водећих банака у Хрватској потписали су, након разговора у седишту владе, споразум којим је утврђен модел помоћи грађанима задуженим у швајцарским францима.

Усвојене мере укључују фиксирање курса швајцарског франка на 5,8 куна (0,78 евра) за франак, уз одложено плаћање акумулираних курсних разлика.

Разлика између фиксног и тржишног курса, који је сада 6,62 куне (0,89 евра) за франак, обрачунаваће се као одложено потраживање банака на рок од пет година, наведено је у саопштењу хрватске владе.

На кумулирани дуг у првих шест месеци ове године неће се обрачунавати камата, а након тога свака банка одредиће камату сходно својој пословној политици, али не вишу од 3,95 одсто годишње.

Право на коришћење помоћи имаће сви корисници стамбених кредита у "швајцарцима".

"То је максимум који смо успели да договоримо с банкарима. Предлагали смо још неке мере, али за договор је потребно двоје", рекла је Косорова. Банкари очекују да ће прве аранжмане по новом моделу понудити клијентима у септембру или октобру, јер им, како су објаснили, треба неко време "док прилагоде софтвер".

Председник управе "Привредне банке Загреб" Божо Прка очекује да ће се овим мерама и смањењем вредности франка у свету стање за грађане смирити.

"Банке не зарађују на швајцарском франку, јер имају исте обавезе према својим кредиторима као и грађани", рекао је Прка, негирајући медијске тврдње о великом профиту од раста "швајцарца".

Прка је рекао да би корисници кредита, ако у наредним годинама курс падне испод фиксираних 5,8 куна, требало да размисле о конверзији кредита у неку другу валуту.

Хрватско удружења банака саопштило је да ни у једној европској земљи није донет тако дубок пакет мера и да се надају да ће нове мере олакшати отплату њиховим клијентима.

Као примере то удружење банака наводе Аустрију и Словенију које нису усвојиле било какве мере, јер сматрају да је реч о уговорном односу банке и клијента.