"Краћење" црногорских читанки

Писци који су раније у црногорским школама изучавани у оквиру наставног предмета српски језик и књижевност, сада су у новом наставном предмету црногорски језик и књижевност потпуно занемарени или се појављују спорадично.

Професорка књижевности Босиљка Томић рекла је Танјугу да је у програму за основну школу и гимназију, за наставни предмет црногорски језик и књижевност, дошло до масовног изостављања писаца добитника престижне "Његошеве награде".

"Велика песникиња и добитница Његошеве награде 1984. године Десанка Максимовић у наставном програму за основну школу заступљена је само два пута, у петом и осмом разреду, а раније је њено дело било заступљено у свим разредима, почев од првог", навела је Томићева.

Према њеним речима, у наставном програму за основну школу у Црној Гори више нема Михаила Лалића, Оскара Давича, Борислава Пекића, Добрице Ћосић и Матије Бећковића.

"Неки од њих, попут Бећковића, нису уврштени ни у Наставни програм за гимназију", каже Томићева.

У Наставном програму за основну школу изостављени су многи писци из Србије на чијим делима су се, до сада, образовале генерације црногорских ученика.

"У првом разреду више нема Јована Јовановића Змаја и његове песме Мати, Десанке Максимовић - Хвалисави зечеви и Бајка о лабуду, Мире Алечковић - Ветар сејач, Стевана Раичковића - Цртанка", навела је Томићева.

Према њеним речима, у програму за други разред више нема Јована Јовановића Змаја, Мире Алечковић, Добрице Ерића и Доситеја Обрадовића.

"У трећем разреду више нема песама Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја, Војислава Илића, Десанке Максимовић, Душана Радовића, Бранислава Црнчевића, Добрице Ерића, Љубивоја Ршумовића и Милована Данојлића", навела је Томићева.

Она је указала и да у програму за четврти разред више нема песама Војислава Илића, Стевана Раичковића, Добрице Ерић и Јанка Веселиновића.

Томићeва је додала да у петом разреду више нема песме - Ђачки растанак од Бранка Радичевића, нити песме Дечак и пас од Данила Киша.

"У преосталим разредима основне школе више нема Милана Ракића и његове песме - Симонида, Владислава Петковића Диса, Симе Пандуровића, Милутина Бојић и његове Плаве гробнице, Јанка Веселиновић - Хајдук Станко, Ђуре Јакшића, Милоша Црњанског - Ламент над Београдом", навела је Томићева.

Према њеним речима, и избор из народне поезије оскудан и недовољан.

"Када се све сагледа, очигледно је да је програм за наставни предмет црногорски језик и књижевност планиран тако да са традицијом школства у Црној Гори нема ништа заједничко, са јединим циљем стварања новог Црногорца", закључила је Босиљка Томић.