Атомско склониште као туристичка атракција

Град под земљом или нуклеарно склониште за високе државне функцонере, изграђен у време Јосипа Броза Тита дубоко у утроби планине Предње код Коњица није уништен, а Влада Федерације Босне и Херцеговине (БиХ) одлучила је да га отвори за јавност и представи као туристичку атракцију.

Овај тајанствени објекат на коме би и данас могле да позавите многе највеће иностране војне и друге обавештајне службе изграђен је на површини од 25.000 квадратних метара, има 6.000 квадрата стамбеног простора и за његову градњу је својевремено идвојено 4,6 милијарди америчких долара, пише подгоричка "Ревија Д".

Реч је о трећој по реду најскупљих војних инвестиција у некадашњој Југославији, после сплитске "Лоре", чија изградња коштала пет милијарди и бихаћке подземне ваздушне луке вредне 8,5 милијарди америчких долара.

Објекат изграђен у облику потковице, како се наводи, има све техничке услове за живот, потпуну херметичку изолацију и издржљивост на атомске експлозије од 25 килотона.

Поред сигурног и комфорног живота, објекат је планиран и као главно командно место штаба Врховне команде СФРЈ.

Осигурани су потпуни услови за руковођење и командовање државом у случају ескалирања кризне ситуације на планети и опасности од нуклеарног рата.

Вентилациони систем осмишљен је тако да је у објекту непрестана температуре између 21 и 23 степена Целзијуса, а влажност ваздуха између 50 и 80 процената.

Унутар објекта су спаваонице, две трафо станице, три агрегата снаге 450 киловата, операционе дворане, две велике конференцијске сале, радио релејни центар, цистерне горива капацитета 50 тона, базен са 150 кубика питке воде и телефонска централа умрежена са свим главним командама некадашње домовине.

Сачувани предмети и намештај

Титова соба и кабинет изграђени су од најквалитетније храстовине и ораховине, а тадашњој првој дами Јованки Броз озидана је посебна, луксузно опремљена соба у којој доминира тоалетни сто са огледалом.

Наводи се да су сви предмети и намештај у подземном граду сачувани, укључујући и тоалет папир, произведен у Бањалуци.

Објекат је грађен за 350 становника, а уточиште у њему, како је било предвиђено, нашли би највиши државни функцонери са породицама.

Од многих чудних ствари везаних за зидање овог објеката је, пише подгоричка ревија, и то што се не зна ни приближан број људи који су учествовали у његовој изградњи, као ни њихова судбина.

До 1992. је за постојање објекта који је још назван Титов подземни град, знало свега 15-так војника задужених за његово одржавање и четири највиша официра ЈНА, под јединственом шифром Д-0, и именом Истанбул.

Југословенска народна армија, подсећа "Ревија Д", напустила подземни град почетком рата у БиХ, а тадашњи командант сарајевске војне области, генерал Милутин Кукањац је, према наводној причи, у пролеће 1992. издао наређење да буде срушен.

Муслиманска армија БиХ тврди да је, после одласка припадника ЈНА, у подземном граду затекла 4,5 тоне тротила, који је требало да буде активиран с безбедне удаљености.