Декларације из Пљеваља и Зете – симболична порука или нови политички сигнал о Косову и Метохији

Пљевља су, после Зете, друга општина у Црној Гори која је усвојила Декларацију о непризнавању једнострано проглашене независности Косова и Метохије. Иако оваква акта локалних самоуправа не могу да утичу на званичну спољну политику Подгорице, предлагачи из Демократске народне партије желе да ову тему отворе на државном нивоу и преиспитају одлуку црногорског руководства из 2008. године.

Историчар Предраг Марковић сматра да ове декларације пре свега имају симболичан значај.

"Оне ме подсећају на неке сличне потезе из прошлости, када су локалне власти доносиле одлуке које нису могле да утичу на државну политику. Могу да буду политичка порука, али њихов практични ефекат је ограничен“, рекао је Марковић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

Према његовим речима, посебан парадокс представља чињеница да је Црна Гора, како наводи, признала Косово иако је управо у њеној културној традицији снажно утемељен косовски мит.

"Његош је један од кључних аутора који је обликовао Косовски завет какав данас познајемо. Зато је за многе у Црној Гори одлука из 2008. године доживљена као велики идентитетски лом“, истиче Марковић.

Између европског пута и унутрашњих подела

Односе Београда и Подгорице не оптерећује само питање Косова и Метохије. Отворена су и питања положаја српске заједнице, језика, цркве и држављанства.

Историчар Стефан Радојковић оцењује да се део политичких спорова у Црној Гори води управо око тога како ће држава дефинисати сопствени идентитет.

"Црна Гора покушава да балансира између европског пута и унутрашњих идентитетских питања. Проблем је што су за велики део становништва питања језика, вере и односа са Србијом део личног и породичног идентитета“, наводи Радојковић.

Он подсећа да су политичке промене после 2020. године донеле одређене промене у положају Срба у Црној Гори, али да бројна питања и даље чекају решење.

"Положај српске заједнице је данас другачији него раније, али питања као што су језик, двојно држављанство и однос према Српској православној цркви и даље остају теме око којих постоје велике поделе“, каже Радојковић.

Држављанство као једно од отворених питања

Једна од тема која годинама оптерећује односе Србије и Црне Горе јесте и питање двојног држављанства.

Према оцени Стефана Радојковића, решавање тог питања могло би да буде важан корак ка побољшању односа две државе.

"То би био сигнал да и Београд и Подгорица желе да раде на унапређењу односа. Србија и Црна Гора нису непријатељске државе, али је чињеница да су односи последњих година захладнели“, каже Радојковић.

И Предраг Марковић сматра да би решење требало тражити у оквиру европских стандарда.

"Потребно је да правила буду једнака за све и да се питања држављанства решавају по моделима који постоје у европским државама“, наводи Марковић.

Односи Београда и Подгорице између прошлости и будућности

Саговорници оцењују да ће питања идентитета и односа према Србији још дуго бити део политичке сцене у Црној Гори.

За стабилније односе, како наводе, потребно је да се отворена питања решавају институционално, без наметања идентитетских подела.

"Црна Гора има право да води сопствену политику, али је важно да се поштују права свих њених грађана“, закључује Предраг Марковић.

"Будућност односа Србије и Црне Горе зависиће од тога да ли ће се пронаћи модел у којем европски пут не значи продубљивање унутрашњих подела", закључује Стефан Радојковић.