Истраживање о положају Срба у Хрватској – раст говора мржње и насиља, двоструко више инцидената него годину пре

Графитима се више од 50 пута величало се усташтво или исказивала мржња према Србима, док им је, истовремено, 22 пута прећено или су физички нападани. Мета су били и верски објекти и културне манифестације.

Све то за само годину дана у Хрватској и свега тога је било значајно више него годину пре.

Из СНВ-а, који је сумирао догађаје из 2025. године, кажу да статистика доводи само до једног закључка.

"Горе је него што је било! Забринутији смо него што смо били", изричит је Милорад Пуповац.

Историчар Милан Гулић оцењује да је у Хрватској у овом тренутку готово свако показивање српског националног осећаја криминализовано и да то представља проблем.

"Чини се да у овом тренутку, и то је резултат који је показан у публикацији, да заиста све што српска заједница у Хрватској ради може да представља проблем и може бити приказано као проблем. Односно, чини се да се од српске заједнице у Хрватској очекује, и то је и у билтену истакнуто, да постане невидљива", наводи Гулић.

Нескривена проусташка реторика

Видљива је зато усташка реторика, а и њен главни промотер Томпсон. Чак и на јавном сервису, где је недавно емитован снимак прошлогодишњег концерта на Хиподрому на ком се чуо поклич "За дом спремни", чиме, по тамошњем регулаторном телу, ХРТ није прекршио закон.

Повик је прошле године поменут у више од две хиљаде чланака на хрватским порталима, сваки четврти пут у позитивном контексту.

Милорад Пуповац упозорава да ће оно што је данас претња Србима у Хрватској сутра бити претња великој већини хрватског народа.

"Мислим да би сви у регији требало да схвате да су било које форме екстремних политика, као што је овде позивање на усташку реторику, опасне за мир у односима", истиче Пуповац.

А потенцијално је опасно и за физичку безбедност. Показало је то хапшење чланова навијачке групе Торцида, због сумње да су планирали организовани физички напад на сезонске раднике из Србије.

Ратне трауме пренете на млађе генерације

Осим самог догађаја, Гулића изненађује медијска релативизација инцидента, али и узраст потенцијалних починилаца.

Милан Гулић каже да су медији пренели да је реч о младићима старим 18, 22 и 33 године.

"Ако причамо о траумама рата деведесетих, онда се ту ради о људима који су рођени годинама након што је рат завршен или га не памте. Проблем је хрватског друштва што се трауме из рата деведесетих очигледно веома дубоко и интензивно преносе на млађе генерације и ми сада, у ствари, имамо резултате тога", објашњава Гулић.

Додатни проблеми су некажњивост или благ третман према учиниоцима, како се у овом случају понео сплитски суд, пустивши навијаче на слободу до коначне одлуке.

Позитиван пример стиже из Задра, где су два младића кажњена са по 700 евра због нацистичког поздрава у јавности.