Победа Карана или Блануше на поновљеним изборима - какав расплет чека Републику Српску

Република Српска би у недељу, два и по месеца након избора, требало да најзад сазна ко ће јој бити нови председник. Прексутра ће бити поновљено гласање на 136 бирачких места на којима је 23. новембра, према процени ЦИК-а БиХ, било превише неправилности.

Кандидат странке Милорада Додика је 23. новембра увече имао предност од десетак хиљада гласова. Након што их је ЦИК избрисао, кандидат опозиције Бранко Блануша прешао је у вођство за око 6.000 гласова.

Уредник "Гласа Српске“ Жарко Марковић рекао је за РТС да се поновљени избори у РС одржавају у атмосфери готово потпуне равнодушности јавности и да велики број грађана није ни свестан да ће се у недељу поново излазити на биралишта.

"Један огроман број људи нема појма да су у недељу поновљени избори. Само у неколико локалних заједница може се приметити да се нешто дешава“, наводи Марковић.

Према његовим речима, и медији и политички актери у Републици Српској у највећој мери баве се другим темама, док се поновљени избори доживљавају као обавеза наметнута одлуком Централне изборне комисије БиХ. Посебну конфузију, како каже, изазвала је одлука да се не дозволи нова кампања, уз истовремено увођење изборне тишине.

"Речено је да кампање не сме бити јер је већ вођена у новембру, али је уведена изборна ћутња. Тако већ од суботе не може ни да се говори о изборима, а грађани практично и не знају да се они одржавају.“

Без истраживања, са старим резултатима као оријентиром

Истраживања јавног мњења уочи поновљеног гласања нису спровођена, а Марковић сматра да су једини релевантан показатељ резултати са поништених бирачких места из новембра.

"Једино право истраживање јавног мњења било је гласање 23. новембра на тим бирачким местима", каже Марковић.

Он подсећа да су избори поништени углавном у локалним заједницама у којима СНСД традиционално има снажну подршку, што, како оцењује, смањује вероватноћу да поновљено гласање донесе значајније промене у односу снага.

"Није реално очекивати да се у срединама попут Лакташа, где СНСД деценијама побеђује, сада драстично промени изборна воља", додаје Марковић.

Четири кључне средине и питање излазности

Право гласа на поновљеним изборима има око 85.000 грађана, док је на истим бирачким местима у новембру гласало између 35.000 и 40.000 људи. Излазност је тада износила око 34 одсто, знатно мање од вишегодишњег просека.

"Ако излазност буде иста или слична као у новембру, тешко је очекивати да ће се коначни резултат избора значајније променити“, оцењује Марковић.

Према његовим речима, највећи утицај на коначни исход имаће четири локалне заједнице – Лакташи, Добој, Зворник и Братунац – у којима је поништено највише бирачких места. У осталим срединама, где се гласање понавља на једном или два места, простор за промене је минималан.

Теренски рад уместо кампање

Политичке странке су активности усмериле пре свега на теренски рад, без већег јавног и медијског присуства. Марковић наводи да се кандидат СНСД-а Синиша Каран последњих дана није појављивао у медијима, док је кандидат опозиције био активнији, пре свега путем друштвених мрежа.

"Све се своди на партијско деловање у тим локалним заједницама. У већем делу Републике Српске грађани се понашају као да се ништа не дешава“, истиче уредник "Гласа Српске".

Могући сценарији до октобра

Говорећи о политичким последицама исхода избора, Марковић наводи да би победа Синише Карана значила наставак досадашње политике СНСД-а и Милорада Додика, док победа кандидата опозиције, по његовој оцени, не би нужно довела до политичке нестабилности.

"Чак и ако кандидат опозиције победи, не верујем да би повлачио потезе који би могли да изазову нестабилност. Тај мандат трајао би свега шест до седам месеци, до редовних избора у октобру", каже Марковић.

Октобарски избори, закључује Жарко Марковић, биће кључни за дугорочни политички правац Републике Српске, јер ће се тада бирати сви нивои власти.