Аустрија планира законску забрану шеријатског права, каква је ситуација у остатку Европске уније

У Аустрији је до сада само један суд, Бечки обласни суд, и то у само једном случају, августа прошле године, донео пресуду на основу шеријатског права. Радило се о имовинском спору две стране које су у ранијем приватном договору прихватиле регулацију међусобних односа по исламском праву. Кад је дошло до потраживања у висини од милион евра, обратили су се државном суду, који је у преседану одлучио по одредбама шарије.

Та судска одлука је прошлог лета поделила правну струку и партијске структуре. Јавност такође, онолико колико је дошло до јавности, и то углавном кроз извештаје таблоида, као скандал. Код остатка медија није толико било у питању заташкавање, колико статус предмета, приватни имовински спор са малим јавним интересом.

Коментар заговорника пресуде био је, да пресуда аустријског суда није у супротности са националним законима, те да се одлука поклапа са ранијом шеријатском одредбом. Укратко, пресуда је само „подуплана“, јер би оба права одлучила на исти начин.

Аустријски опозициони слободари (FPÖ) бучно су протестовали. Њима се прикључила и канцеларова партија народњака, из чијег врха је стигло саопштење "да се под плаштом поклапања уговорних одредаба у датом случају спроводи легитимација исламистичко-фундаменталистичке регулације живота у Аустрији".

Канцелар Штокер је тада обећао доношење одговарајућег закона, и сада у јануару приступио послу.

Увођење шарије у европске правне системе?

Шеријатско право је у европским системима много присутније него што се мисли, иако увек испод јавног радара.

Највише у Великој Британији, где оперише преко шеријатских судских већа, тридесет већих, и још два пута толико мањих и регионалних. Ни тамо шеријатска већа не улазе у службену мрежу британских државних судова, али се њихове одлуке уважавају у приватном праву, у случајевима склапања брака, развода, наслеђивања и пословних односа.

Када британски судови за основицу узимају претходне одлуке шеријатских већа, увек се додаје да је то "онда кад се не супротстављају националном праву", дакле кад је пресуда истоветна по оба права.

У Грчкој се шарија толерише као обичајно право муслиманских мањина, иако је његова примена и ту праћена сталним протестима. У Немачкој и Француској судови још ниједном нису донели правни преседан на основу шеријатског права. Оно је забрањено, али онда опет долази додатак, да се толерише у случајевима приватног и породичног права.

У суми, шеријатско право се у Европи толерише, "кад није у супротности са националним правом".

Присилни бракови малолетница, породична ствар?

Одатле за европске државе настају три велика проблема, која се у већини институционалног и медијског простора игноришу.

Најпре, тај "део" шарије који европски судови толеришу, тиче се породичног права. Оно између осталог регулише положај жена, на видљивом плану најпроблематичнији део исламског права. "Убиства из части" непослушних жена су такође део шеријатског породичног права. Европски судови се ту налазе у ситуацији да бирају шта од шарије у породичним односима прихватају, шта не, што је у супротности са темељима правног система.

Друго, одомаћује се представа два паралена правна система и подижу наде исламским заједницама да се уз одговарајући политички активизам такво прожимање може легализовати.

И треће, долази се до ситуације на новоу историјског вица. Европа је, од средњег века па до краја деветнаестог, већ имала преплитање два правна система, црквеног и државног. Пракса је напуштена, зато што су европске државе и уставно постајале секуларне.

Пре тога, титула "доктор оба права", то значи националног и хришћанскоцрквеног, била је уобичајена и врло цењена. Из аустријског универзитетског система је избрисана око 1880. године. У Немачкој постоји и данас, на универзитетима у Келну, Потсдаму и Аугзбургу. За њу може да се полаже и у Швајцарској, на Универзитету у Фрајбургу. Наравно и на Латеранском универзитету у Ватикану.

Курикулум "доктор оба права", хришћанског и државног је, тамо где данас постоји, више церемонијалне природе.

Сада се, са усвајањем шарије као основице за доношење одлука европских националних судова, комад по комад, поново уводи пракса „два права“, једног религиозног, другог државног. Само што та религија више није ослабљено хришћанство, него ојачани ислам.

Левица за шарију?

Зато је битна изјава аустријског канцелара Штокера, да је брисање шарије из образложења пресуда државних судских већа његов приоритет за ову годину.

Јер колико год се мрежа шеријатских институција усталила у европским државама, она тамо оперише у сивој зони. Са аустријским правним преседаном од августа прошле године, шеријатско право је први пут споменуто у једном службеном судском акту као део позитивног права.

Социјалдемократски коалициони партнер најављује да ће зауставити канцеларову иницијативу.