Крај историје контроверзи и великих домета, преминуо бивши председник Румуније Јон Илијеску

"Са дубоким жаљењем објављујемо да је преминуо некадашњи председник Румуније, господин Јон Илијеску", саопштила румунска влада и истовремено прогласила 7. август за Дан жалости.

Илијеску се у болници налазио још од почетка јуна, када му је откривен рак плућа. Прошле седмице, лекари те болнице саопштили су да се налази у критичном стању.

"Историја ће судити Јону Илијескуу, централној фигури транзиције деведесетих година. Наша је обавеза да, зарад чистог пута у будућност, разјаснимо тадашње догађаје", написао је председник Румуније, Никушор Дан.

Последњи пут у јавности се појавио 2017. године пред тужиоцима који су водили случај о његовој наводној улози у злочинима против човечности непосредно након пада режима Николаја Чаушескуа 1989. године.

Јон Илијеску је рођен 1930. године и био је део најужег круга Чаушескуовог режима све до почетка седамдесетих када је, као министар за омладину, био задужен за спољне послове и пропаганду. Убрзо је, пак, пао у немилост владајуће породице због идеолошких несугласица.

Суштински, Чаушеску га је сматрао ривалом, па је убрзо оптужен за "идеолошко скретање" и смењен са свих функција. Из илегале се, тврде хроничари, спремао за повратак на политичку сцену.

У жижу политичке јавности вратио се 1989. године као самопрокламовани лидер Фронта за национални спас, којим је окончана владавина Николаја Чаушескуа.

На првим слободним изборима, годину дана касније, убедљивом већином гласова изабран је за председника Румуније. Победу је потврдио две године касније, али је 1996. године поражен на изборима.

Илијеску је још једном победио на изборима 2000. године и по трећи пут постао председник Румуније. Сматра се једним од најзаслужнијих румунских политичара за пријем ове државе у НАТО и Европску унију.

Ипак, уз бившег заменика премијера Ђелу Војкана Војкулескуа и команданта ратног ваздухопловства, генерала Јосифа Руса оптужен је за злочине против човечности током револуције.

Јон Илијеску је оптужен да је као шеф државе и врховни командант "систематски доводио јавност у заблуду како би сачувао власт". Такав његов поступак, сматрали су тужиоци, изазвао је "општу психозу тероризма" и довео до серије обрачуна у којима је убијено 857, а повређено безмало 2.500 људи.

Илијеску је злочине оправдавао тезом да су "терористи отели револуцију", па је одговорност свалио на гомиле непознатих појединаца.

Румунски аналитичари, пак, тврде да је конфузију створила управо група политичара окупљена око Илијескуа, која је на тај начин желела да учврсти сопствени положај и заустави револуционарни жар, који је у то време захватио Румунију.

Друга озбиљна мрља на Илијескуовој каријери су напади рудара на демонстранте у Букурешту 1990. и 1991. године.

Рудари, наводно на позив Илијескуа, дошли су у Букурешт како би одбранили демократију од интелектуалаца и студената који су протестовали тражећи истинске реформе и поштовање грађанских слобода.

У батинању је страдало најмање шест особа, док је 1.000 повређено. Опозициони медији тврдили су да је укупно убијено око 100 људи, махом демонстраната.

Румунија је дубоко подељена око историјског значаја Јона Илијескуа - велики број га сматра архитектом демократске транзиције, док га неки виде као наставак некадашњег режима и отелотворење пресвлачења старих лидера у нову форму.