Финиш кампање за председничке изборе у Хрватској – уз осам кандидата известан други круг, непознаница само излазност

Уз осмех, Нову годину дочекаће и неко од осморо кандидата за председничке изборе. Да га заслуже имали су две недеље кампање која се у Хрватској, без полемике, сматра најдосаднијом до сада.

"Превише је кандидата, сви су мислили да могу да буду председници, тако да идемо сигурно у други круг. Једино што не знамо је излазност. Дакле, каква ће бити излазност, јер је усред празника, људи нису заинтересовани, нема напетости и питање је колико ће људи изаћи. Већа увек иде наруку ХДЗ-у, јер има бољу војску, па ће они увек извући своје, без обзира грмело, севало", каже политички аналитичар Крешимир Мацан.

Чак ни та ХДЗ-ова војска, како указују истраживања, не може да надјача актуелног председника Зорана Милановића. Други круг му је загарантован, а по свој прилици и нови мандат. Један од разлога је одабир, како се испоставило, знатно слабијег противкандидата, некадашњег министра Драгана Приморца. ХДЗ га је бирао из два разлога.

"Зато што је пре свега он то хтео, дакле он се стално нудио. Друго, по првом иницијалном нултом истраживању он је био једини који је могао да добије Милановића, на први дојам. Били су на четири одсто разлике, а онда се све распало. Милановић је растао, Приморац је пао. Или је проблем у њему, или у кампањи. Мислим да је комбинација и једног и другог", објашњава Мацан.

Између два круга избора, у последњих пет година, Хрватска се променила. Ушла је у шенгенски простор, али је у њој пописано и 400.000 становника мање, имала је разорни земљотрес, пандемију коронавируса, бројне корупционашке афере, а недавно и оружани напад у основној школи који је скратио предизборну кампању.

Ако питате грађане, све то ипак неће утицати на исход председничких избора, али би могло на њихову одлуку хоће ли на биралишта.

Многи неће, јер, како кажу, престали су да верују у политику. Неки сматрају и да избор председника ништа не мења и да су питања која муче више тема за парламентарне изборе.

"Окупирана је цела Хрватска, дефетизам у народу. Не види се неки излаз. Све су ово потрошени политичари, политика које ништа добро не носе Хрватској", сматра један од саговорника РТС-а.

Политике које су у анкетама са значајним процентима, нудиле су две жене. Независна, десно оријентисана кандидаткиња Марија Селак Распудић и Ивана Кекин испред зелено-леве странке "Можемо". Ниједна, ипак, довољно близу да угрози двојицу фаворита.