Бугари излазе на седме ванредне изборе у последње четири године

Отворена су биралишта у Бугарској чији грађани излазе на седме ванредне изборе у последње четири године, али истраживања јавног мњења показују да је мало вероватно да ће то прекинути политички "ћорсокак" који је успорио економске реформе у најсиромашнијој држави чланици Европске уније.

Грађани Бугарске излазе на седме превремене изборе у последње четири године.

Ривалске политичке странке у земљи боре за формирање стабилне коалиције, а гласачи постају све апатичнији.

Бугарска је најсиромашнија чланица ЕУ и међу најкорумпиранијим државама Уније, пише Ројтерс.

Како наводи британска агенција проблем са ротирајућим владама настао је 2020. године после протеста против корупције који су помогли рушењу коалиције коју је предводила странка десног центра ГЕРБ.

Најновије анкете указују на то да нема јасног победника ни очигледних опција за солидну коалицију.

Очекује се најмања излазност од пада комунизма

Очекује се да ће одзив бирача, који се процењује на око 30 одсто, бити најнижи од пада комунизма.

Гласање се завршава у 20 часова, а резултати на основу излазних анкета, требало би да буду познати у отприлике исто време.

Коначни резултати ће бити познати неколико дана касније.

Уколико се не појави неочекивано политичко партнерство или снажан лидер који би могао да уједини коалицију, већина аналитичара предвиђа да ће земља поновно ићи на изборе почетком следеће године.

"Постоји дубока криза политичког система", рекао је Огњан Минчев, професор политичких наука са Универзитета у Софији.

Оваква дисфункција је забрињавајућа за Бугарску у којој живи 6.4 милиона становника.

Проблеми формирања стабилне политичке власти

Њено приступање ЕУ 2007. године отворило је раздобље оптимизма обележено порастом животног стандарда и брзим економским растом.

Председник Бугарске Румен Радев је ГЕРБ-у дао мандат за састављање владе након последњих избора у јуну, на којима је та странка освојила највише гласова и осигурала 68 места у парламенту, који броји 240 места.

ГЕРБ, међутим, није успео да формира већинску коалицију.

Мандат је потом понуђен другим странкама, али ни оне нису успеле да формирају већинску коалицију, због чега су организовани нови избори.

Анкета коју је недавно објавила агенција за истраживање јавног мњења "Алфа рисрч" показала је да ГЕРБ предводи са 26,5 одсто гласова.

Реформистичка странка Настављамо са променама има 14,9 удела, а ултранационалистичка проруски оријентисана странка Препород има 14,2 одсто гласова, преноси Танјуг.

Подела у странци Покрет за права и слободу, која углавном представља велику етничку турску мањину у Бугарској и која је на недавним изборима имала солидан бирачки блок, додатно отежава стварање коалиције, наводе аналитичари.

Према подацима "Алфа рисрча", очекује се да ће излазност бити између 30 и 32 одсто. То је пад од више од 75 одсто него 1990-их и око 50 одсто од пре само три године.