ОКО: Одјеци пописа у Црној Гори – има ли победника, задовољних и забринутих

Резултати пописа становништва у Црној Гори указују да је број оних који се изјашњавају као Срби порастао за 15 одсто или скоро пет процентних поена. Економиста Горан Николић напомиње да је пад ДПС-а кључан за већи броја Срба у попису. Професор ФПН-а у Београду Милош Бешић сматра да је национални идентитет Срба и Црногораца практично недељив, јер је прожет окупљањем око православља и СПЦ. Историчар Богдан Живковић истиче да је за поимање националне припадности кључно питање језика, а да је црногорски у том контексту надживео ДПС и Мила Ђукановића, који су га конструисали.

Премијер Црне Горе Милојко Спајић каже да су резултати пописа становништва у Црној Гори одржаног прошле године више од статистике. Да су Црногорци, изјаснило се 41 одсто грађана Црне Горе, а Срба је скоро 33 процента. Српским језиком говори 43, а црногорским 34,5 одсто. Православаца је више од 70 процената.

Економиста Института за европске студије Горан Николић каже да је стабилност већ скоро три деценије у опредељењу грађана Црне Горе да се слично изјасне на питање о националном идентитету.

"Тако је било и 2003, и изузев 2011. године – када је било извесних притисака од стране власти и ДПС-а, немамо битније промене. Срба је око трећину, Црногораца изнад 40 одсто. Ипак, овај пораст Срба је апсолутно заслуга промене власти и пада ДПС-а. Грађани су могли да се изјасне без страха", истиче Николић.

Професор Факултета политичких наука Милош Бешић, који годинама спроводи истраживања јавног мњења у Црној Гори, сматра да је важно истаћи да је питање националног идентитета у Црној Гори политичко.

"Имате православни корпус од 71 одсто у којем су и Срби и Црногорци. У оквиру тог корупса створена су два идентитета, али су она подељена, метафорички, као секиром, што не одговара стварности. Историја Црне Горе, она ближа, из осамдесетих, показаће да је Срба тада било око девет одсто, али тада идентитет Црногораца и Срба није био овако оштро супротстављен", примећује Бешић.

Професор Факултета политичких наука објашњава да је до оштрих подела дошло у новој политичкој историји земље.

"А таквих подела у Црној Гори суштински има мало. У великом делу, бити Црногорац не значи било какво одбијање српског идентитета и обрнуто. На пример, ако радите анкетно истраживање и оставите отворен одговор о изјашњавању, око 12 одсто је оних који напишу Србин-Црногорац", указује Бешић.

Живковић: Попис без победника, али има задовољних

Црногорски премијер Милојко Спајић истиче да је победник пописа "грађанска и европска Црна Гора", а историчар Балканолошког института САНУ Богдан Живковић наглашава да, суштински, победника нема, премда задовољнији могу да буду Срби и Бошњаци.

"Дакле, ово није одржавање истог стања. Дошли смо од пада броја Срба и раста броја Црногораца, и оних који говоре црногорским језиком, до оваквих резултата. Заустављена је црногорска национална идеологија и изградња црногорске нације науштрб Срба. Сада нисмо имали људе који су били заплашени, као на попису 2011, и са великим степеном сигурности кажем – ово је први пут у последњих 30 година да имамо један попис на којем су се грађани Црне Горе заиста слободно изјашњавали", сумира Живковић.

Милош Бешић ипак каже да промене и нису толико значајне.

"Резултати су сличнији оним из 2003. Тада је било 32 одсто Срба, сада је 33. Разлика је један одсто. Ни 2011. на попису није било суштински другачије. Имали сте 2003. три процента оних који нису желели да се изјасне. Потом их је 2011. било девет одсто, када је и 'пао' број Срба за око четири одсто, а сада, 2023. године, опет их имате три одсто. Другим речима, један део Срба 2011. није отишао у Црногорце, него се сакрио у оне које не желе да се изјасне", каже Бешић.

Питање језика

Саговорници сматрају да је у Црној Гори много оних који се изјашњавају као Црногорци, а говоре српским језиком и припадници су Српске православне цркве. Милош Бешић сматра да је суштина управо у томе.

"Говоримо о православном корпусу окупљеном око СПЦ. Стога је кључна теза да је идентитет у Црној Гори на Србе и Црногорце практично недељив", истиче Бешић.

Историчар Богдан Живковић сматра да је за праћење и разумевање идентитета у Црној Гори најважније питање језика зато што, како каже, та тема најбоље осликава два пола унутар православног становништва.

"А српска заједница не може баш да буде задовољна резултатима у том сегменту. Очекивао сам да ће оних који говоре српским језиком бити изнад 50 одсто. Црногорски језик, као конструкт Мила Ђукановића и Демократске партије социјалиста, тако је надживео ДПС. Показао се као жилав. Чини се да је једина институција у Црној Гори са натполовичном већином СПЦ", закључује Живковић.

Целу емисију можете погледати у видео-запису на почетку текста...