Црна Гора, 45 година од разорног земљотреса

Земљотрес се догодио у 7:19 сати, епицентар је био у Јадранском мору, између Улциња и Бара, на удаљености од 15 километара од обале. Потрес је трајао десетак секунди и углавном се осетио дуж црногорске и албанске обале и изазвао је катастрофална разарања са интензитетом од 9 степени Меркалијеве скале на целом Црногорском приморју, на дужини од преко 100 километара.

Будвански Стари град је у десет секунди потреса тешко оштећен. Од 400 грађевина у Старом граду само осам је остало недирнуто. Зидине и заштитни бедеми из 15. века су тешко оштећени.

Манастир Прасквица, који се налази између Милочера и Светог Стефана, претрпио је велика оштећења. Црква унутар манастира је потпуно срушена, а и фреске су такође биле оштећене.

Херцег Нови је такође био тешко оштећен. Делови зидина Старог града су пали у Јадран. Улцињски Стари град, још један црногорски центар културне баштине, скоро је потпуно уништен. Вековна Балшића кула у Улцињу је срушена. Земљотрес није поштедио ни Петровац, Тиват, Котор, Рисан.

Преко 450 села је сравњено са земљом. Многа села у регијама Црмница, Грбаљ, Крајина, Паштровићи била су у опасности да се потпуно уруше. У унутрашњости, Цетиње, Даниловград, Никшић и Титоград су оштећени, али не тешко.

Према извештају Унеска из 1984, укупно 1.487 објеката је оштећено, од којих су скоро половина домаћинства, а 42 одсто цркве и световни објекти.

Обнова трајала десет година

Тридесет одсто од укупно оштећених објеката је у потпуности срушено. Преко 1.000 споменика културе је било оштећено, као и хиљаде уметничких дела и вредне колекције.

Уништен је огроман део модерних хотелских капацитета у региону, оштећена су 53 здравствена објекта, 570 објеката социјалне и дечије заштите, 240 школских објеката.

Посебно су страдали културно-историјски споменици (манастири, цркве, музеји, архиви), који су концентрисани углавном у најугроженијем приморском појасу.

Велике штете су биле на путној мрежи – оштећено је око 350 километара магистралних и 200 километара регионалних путева.

Једна од специфичних манифестација оштећења тла изазвана земљотресом биле су појаве ликвифакције (течења тла), клизишта и одрони.

До краја 1979. године регистровано је 90 јаких накнадних земљотреса, са магнитудом већом или једнаком 4,0, преко 100 земљотреса са магнитудом 3,5–4,0 као и скоро 10.000 слабијих потреса.

Обнова земље трајала је десет година. Све републике тадашње Југославије су солидарно учествовале у обнови, а донет је и Закон о обнови Црногорског приморја у тадашњој Савезној скупштини.