Јосип Манолић преминуо у 104. години

У својој дугој политичкој каријери био је други председник Владе Хрватске и некада високопозиционариани припадник тајне службе бивше Југославије (УДБА).

Био је један од оснивача Хрватске демократске заједнице. Јосип Манолић, у јавности познатији као Јожа, прославио је 104. рођендан 22. марта. Рођен је у Калиновцу крај Ђурђевца 1920. године.

Некадашњи југословенски и хрватски обавештајац и премијер Хрватске, био је интересантан медијима и пре неколико година када се оженио у 97. години 37 година млађом Мирјаном Рибарић.

Ко је био Јожа, најстарији европски шпијун

Најдуговечнији хрватски политичар, Јожа Јосип Манолић, сматра се контроверзном личношћу, пре свега због његовог деловања у Удби, али и због пребацивања кривице за смрт надбискупа Алојзија Степинца.

Вечерњи лист наводи да је Манолић у својој богатој каријери стварао, а затим и надживео неколико система, али и две епидемије, да је био Удбаш и да су га звали Бројем 1, најстаријим европским шпијуном,

"Четири државе, четири различита политичка режима – два сам рушио, један градио и рушио, а један стварао", рекао је сам за себе.

Рани радови

Манолић је 1944. именован је за начелника Озне 2 у Бјеловару, комунистичке полиције која га шаље у ослобођење Бјеловара и околине.

Две године касније, 1946. одлази у Загреб као начелник Одјела за извршење казнених санкција у Секретаријату за унутрашње послове.

Једна од његових дужности била је и да буде у пратњи кардинала Алојзија Степинца приликом његова одласка у затвор у Лепоглави.

Манолић је о томе говорио као о догађају који га је обележио у хрватској јавности.

У тадашњој Удби био је задужен за затворе у којима су били политички затвореници и ту је дужност обављао до 1963. године.

Међутим када је реч о Степинцу, у јавности су се износиле оптужбе да га је Манолић чак отровао, што је он увек демантовао.

"Није било тровања Степинца, ни говора, а камоли да сам ја то учинио. Он је имао статус повлаштеног затвореника за којег нису вриједили правилници и закони тадашње државе о поступању са затвореницима. Због те сам клевете тужио Парагу и тада је суд тражио од Ватикана да нам уступи експертизе о тровању, но они нису хтјели одговорити на тај захтјев па је суд завршио са застаром" - испричао је за Вечерњи лист.

Пријатељство с Туђманом и нова држава

Након слома Хрватског пролећа 1972. године смењен је са свих дужности и пензионисан.

Са Фрањом Туђманом, 1989. године, основао је Хрватску демократску заједницу. Био му је један од најближих сарадника и када је Туђман постао први председник Хрватске од увођења вишестраначја.

У периоду од 24. августа 1990. до 17. јула 1991. био је премијер Хрватске, наследивши на тој функцији Стјепана Месића.

Због интерних несугласица, Манолић се 1994. разилази с ХДЗ-ом и оснива странку Хрватских независних демократа (ХНД).