Зашто је попис у Црној Гори јабука раздора

Последњи пут грађани у Црној Гори на национална, демографска, економска и друга питања изјашњавали су се 2011. И тамошња пракса је да се попис спроводи на десет година. Онај планиран за 2021. одложен је због пандемије.

Влада је већ дуже од годину у техничком мандату и зато је опозициони ДПС тражио да се и 2023. прескочи. Од те одлуке власт не одустаје, а странка Мила Ђукановића најављује бојкот.

"Поред свих наших захтева и добре воље, Влада и Монстат су се игнорантски понашали све ово време. Нису изашли у сусрет ниједном нашем захтеву. Њихов циљ је био јасан – одржати попис у овом амбијенту и унијети у систем већ припремљене податке, како би могли да спроведу етнички инжењеринг", каже Данијел Живковић из ДПС-а.

Ту одлуку анализира коалиција Заједно за будућност Црне Горе.

"ДПС прихвата пописе становништва, једино и искључиво, уколико су они на власти или уколико су они организатори. Сви други пописи за њих су 'освајачки и великосрпски'. Зар се ДПС, који је уз 'Оду радости'' најављивао европску будућност Црне Горе, сада уз 'посмртни марш' одриче Европе, јер управо овај попис ће бити спроведен по европским стандардима, што је рекао и сам Евростат", поручују из ове коалиције.

Европски парламент резолуцијом је позвао да се с пописом сачека док се не  оконча политички застој. Оцењују да би тренутно појачао поларизацију друштва. Мисија Уније у Црној Гори другачијег је става.

У сусрет попису тумачи се и изјава патријарха Порфирија прошле недеље у Подгорици. Окупљеним грађанима је поручио је да достојанствено сведоче оно што јесу – српски идентитет, српски језик и да су верници Српске православне цркве.

Да се попис одложи траже и невладине организације и савети националних мањина.

"Kључно питање, што би се постигло са одлагањем за три или шест мјесеци? Ајде, неко само то каже, каква ће то бити стабилнија политичка ситуација у Црној Гори него ова што је. Опција одлагања није бесмислена, али нико није у ових десет-петнаест дана рекао треба одложити из тога и тога разлога, јер ће, не знам, 15. марта, 15. марта бити, не знам, бољи услови или гори услови, да се ово заврши", објашњава црногорски министар финансија Александар Дамјановић.

Попис је по дефиницији путоказ државном апарату. Не и у Црној Гори. Недвосмислено – политичко је питање са фокусом на национално и верско изјашњавање.

"Сматрам да се сада превише прави проблематизација пописа да ће он нешто да промени, неће. Оно што ће променити је одређена форма наратива, може да потврди неке тезе које су постојале раније, да је ДПС правио притисак. Да ли сада неке партије у Црној Гори желе да се одређене бројке промене, то је несумњиво", сматра аналитичар Стефан Ђукић.

Историчар Богдан Живковић очекује да ће попис остати нека јабука раздора.

"Црна Гора је специфична зато што је једна од ретких земља која нема јасну националну већину докле год се у Црној Гори не пронађе јасан консензус који ће ујединити Србе и Црногореце и створити заједнички идентитет, тај попис ће бити проблематичан", тврди Живковић.

Према попису од пре 12 година у Црној Гори је живело 45 одсто Црногораца, 29 одсто Срба, 9 одсто Бошњака, 5 одсто Албанаца, 3 одсто Муслимана, и по један проценат Хрвата и Рома.